Kada je Ijan Durar objavio na platformi X (bivši Twitter) da je obezbedio budžet od 30.000 dolara za dugometražni film u potpunosti generisan pomoću veštačke inteligencije, njegova objava je zvučala kao očajnički apel: „Imam 30.000 dolara da napravim kompletan AI film, kakav je plan? Potrebne su mi ideje do sledeće nedelje. Hajde, šta želite da vidite? Volim naučnu fantastiku, ali to mi deluje kao previše očigledan izbor za AI.“

Reakcije su bile brze i oštre. Konceptualni umetnik Rid Saten nazvao je ceo poduhvat „potpuno neozbiljnim“, opisavši ga kao „hiperprodukciju bezvrednog sadržaja“. Glumac Luk Barnet dodao je da „alati ne čine filmskog stvaraoca“. Čak je i scenarista Gregori Mandarano, inače entuzijasta za AI, upozorio Durara da „pronađe scenario“ umesto da traži ideje od mase.

Internet je iznedrio predloge koje je većina opisala kao „užasne“: kafana u „Ogrevilu“ gde vas svaki ogre poznaje, ili „epski naučnofantastični poduhvat“ sa animiranim likovima poput Else i Moane u neprikladnim izdanjima. Te ideje su više delovale kao materijal za mimove nego kao solidna osnova za ozbiljan film.

Zašto je ova negativna reakcija važna

Ovaj događaj se odvija u trenutku kada investicije u generativni AI nastavljaju da rastu. Izveštaji iz industrije navode da su AI startapi privukli 26 milijardi dolara rizičnog kapitala u poslednjih pet godina, a mnogi su usmereni upravo na kreiranje sadržaja. Ipak, Durarov plan od 30.000 dolara stoji u senci višemilionskih početnih investicija, poput Mirelovih 41 milion dolara za AI generisane zvučne efekte (Crescendo).

Kritičari tvrde da privlačnost snimanja filmova isključivo pomoću AI-ja krije dublji problem: bez snažne narativne osnove, AI alati teže remiksovanju postojećih motiva i spajanju likova poznatih ličnosti, što na kraju rezultira kuriozitetom, a ne pravom pričom. Kako je Luk Barnet istakao, „alati ne čine filmskog stvaraoca“. Tehnologija može automatizovati zamorne zadatke — poput izrade knjige snimanja, korekcije boja ili sintetičke sinhronizacije — ali se i dalje u ogromnoj meri oslanja na ljudsku maštu.

Obećanja nasuprot stvarnosti

Durar insistira na tome da on predvodi promenu sličnu onoj kada je digitalna fotografija transformisala kinematografiju, tvrdeći: „Sve te stvari su postale standard, a to će se desiti i sa AI-jem“. Njegov optimizam odražava šire uverenje među zagovornicima veštačke inteligencije da će ovaj medij demokratizovati filmsko stvaralaštvo i smanjiti prepreke za autore bez velikih budžeta.

Ipak, javno ismevanje Durarovog projekta naglašava jaz između prevelikih očekivanja i praktične izvedbe. Kada se AI generisani video snimci pojave na društvenim mrežama — često kao deepfake klipovi poznatih ličnosti — oni oduševljavaju „AI entuzijaste“ koji najavljuju propast Holivuda. Istovremeno, ti isti snimci izazivaju skepticizam kada im nedostaje originalno pripovedanje, potvrđujući stav da je AI trenutno samo trik, a ne ravnopravni kreativni partner.

Nedavne analize tržišta pokazuju da sektor veštačke inteligencije u filmskoj industriji raste po složenoj godišnjoj stopi od oko 25% (Market Report). Razlozi su jasni: smanjenje troškova, brža realizacija i nove kreativne mogućnosti. Međutim, lideri u industriji stalno naglašavaju da AI treba da dopuni, a ne da zameni ljudsku viziju — što je nijansa koju je Durarov javni apel očigledno prevideo.

Šta sledi?

Da bi projekti fokusirani na AI stekli legitimitet, sledeći talas će verovatno uključivati bližu saradnju između tehnologa i iskusnih pripovedača. Platforme kao što su LTX Studio i Boords već nude alate za knjigu snimanja i postprodukciju uz pomoć AI-ja, ali se reklamiraju kao „kreativni partneri“, a ne kao samostalni reditelji.

Investitori bi mogli ostati entuzijastični dok se rizični kapital i dalje uliva u startape generativnog AI-ja. Ipak, kreatorima koji žele da koriste ove alate pre svega je potreban ubedljiv scenario ili koncept — nešto što Durarovi pratioci nisu uspeli da pruže.

U međuvremenu, internet će nastaviti da oslikava kulturološki dijalog o mestu veštačke inteligencije u umetnosti. Kada ambiciozni „AI filmski stvaralac“ traži ideje za radnju na javnoj platformi, negativne reakcije nas podsećaju da publika, bar za sada, i dalje više ceni ljudsku inventivnost nego algoritamsku praktičnost.