Snimci i uspon „pornografije propadanja“

Jedan AI snimak prikazuje „roadmene“ pod fantomkama kako se spuštaju niz oronuli akva-park u Krojdonu, što je pokrenulo lavinu sličnih objava na platformama TikTok, Instagram Reels i X. Ovi video-zapisi kombinuju apsurdne lokacije koje su navodno finansirane novcem poreskih obveznika – akva-parkove, zoološke vrtove i „infinity“ bazene – prepune smeća, noževa i podivljale mase ljudi.

Svaki snimak odlikuje se vizuelnom doteranošću koja deluje neobično autentično. Kreator, koji se potpisuje kao RadialB, kaže da mu je cilj samo zabava: „Da su ljudi odmah videli da je lažno, samo bi nastavili da skroluju.“ On priznaje da je „glavni adut... to što deluju stvarno.“

Za samo nekoliko dana, snimak „roadmena“ koji marširaju kroz parlament dostigao je osam miliona pregleda. Desetine naloga počele su da remiksuju ovaj format, čime je ukupan broj pregleda narastao na desetine miliona.

Zašto se sadržaj širi brzinom požara

Algoritmi za kratke formate favorizuju upečatljiv i senzacionalistički sadržaj. Budući da AI deepfake snimci često zaobilaze osnovnu moderaciju, naročito kada nose sitne oznake „AI-generated“ ili „sintetički mediji“ koje platforme zahtevaju, oni bivaju promovisani odmah pored stvarnih vesti.

Ovaj talas nije ograničen samo na Veliku Britaniju. Nalozi na arapskom jeziku sa Bliskog istoka, kao i korisnici iz Izraela i Brazila, dele snimke iz Krojdona, često ih predstavljajući kao dokaz „propadanja Zapada“. Medijski analitičari su ovaj trend nazvali „pornografija propadanja“ (decline porn), terminom koji sažima globalnu privlačnost fiktivnih urbanih ruševina.

Ljudi koji ove video-snimke uzimaju zdravo za gotovo reaguju gnevom, rasističkim uvredama i političkim tenzijama. C.Tino, tamnoputi TikTok kreator iz Krojdona, kritikovao je serijal kao „geto propagandu“ i upozorio da „ljudi misle da je ovo stvaran život“. Odeljci za komentare na TikToku, Instagramu i mreži X preplavljeni su iskrenim i sarkastičnim reakcijama, što primorava platforme da uklanjaju eksplicitno rasističke uvrede.

Stav kreatora o odgovornosti

RadialB, dvadesetogodišnjak iz severozapadne Engleske koji nikada nije bio u Krojdonu, kaže da ne promoviše političku agendu. Tvrdi da bira arhetip „roadmena“ jednostavno zato što su to „najsmešniji“ likovi. Na pitanje o rasističkim posledicama, odgovara: „Ne poričem to“, dodajući da platforme same „filtriraju komentare“.

Takođe napominje da mnogi njegovi snimci nose obavezne oznake za sintetičke medije. Ipak, uprkos upozorenju, neki gledaoci veruju da scene prikazuju stvarno propadanje plaćeno novcem građana. Kreator priznaje da njegov rad „izaziva političke reakcije“, ali ih opisuje kao „ironične“, a ne kao nenamernu nuspojavu.

Širi kontekst: imigracija, kriminal i medijski narativi

AI deepfake snimci se nadovezuju na trenutni porast sadržaja influensera koji prikazuju zapadne gradove poput Londona, Mančestera, San Franciska i Njujorka kao preplavljene imigrantima i kriminalom. Južnoafrički jutjuber Kurt Caz, na primer, izgradio je imperiju sa četiri miliona pretplatnika na video-snimcima „opasnog turizma“, često koristeći arapske natpise i fantomke na naslovnim fotografijama (thumbnails) kako bi progurao narativ o „najgorim gradovima u Britaniji“.

Istaknute ličnosti poput Elona Muska podstakle su narativ o „propasti“ na mreži X, upozoravajući na „masovnu nekontrolisanu migraciju“ i „sporu eroziju“ Britanije. Iako se vode stvarne debate o imigraciji i bezbednosti, nalet sintetičkih medija dodaje sloj lažnih vizuelnih dokaza koji mogu uticati na javno mnjenje više nego što to mogu tradicionalni mediji.

Percepcija javnosti i podaci iz anketa

U januaru je agencija YouGov objavila da većina Britanaca sada smatra London nebezbednim gradom, iako je samo trećina onih koji zaista žive u prestonici delila to mišljenje. Istovremeno, 81% ispitanika izjavilo je da se u sopstvenom komšiluku oseća bezbedno. Taj jaz odražava efekat deepfake snimaka: upečatljive vizuelne priče mogu zaseniti svakodnevno iskustvo.

Šta dalje? Politika platformi i medijska pismenost

Od početka 2025. godine, velike platforme su uvele višeslojne strategije za sintetičke medije: označavanje, smanjenje vidljivosti i uklanjanje u slučajevima kada preti opasnost po izborni proces. Izveštaj iz februara 2026. navodi da TikTok, Instagram i X sada zahtevaju „AI-generated“ oznake i dodatno smanjuju vidljivost sadržaja koji podstiče mržnju ili obmanjujuće narative.

Ipak, niska cena kreiranja uverljivih deepfake snimaka znači da se novi profili mogu pojaviti brže nego što moderacija može da ih prati. Eksperti kažu da je jedino trajno rešenje dvostruki plan:

• Stroga i primenljiva pravila o označavanju koja zatvaraju specifične propuste na platformama.
• Široke kampanje za medijsku pismenost koje uče korisnike da preispituju hiperrealistične video-snimke, naročito kada oni potvrđuju poznate stereotipe.

Dok se ove zaštitne mere ne učvrste, ciklus „pornografije propadanja“ će verovatno nastaviti da traje, hraneći algoritamski profit i anksioznost javnosti.