U nedavnom intervjuu na AI samitu u Indiji, izvršni direktor kompanije OpenAI, Sem Altman, oštro je odbacio tvrdnje da ChatGPT troši ogromne količine vode. Naslove poput „Ne koristite ChatGPT, on troši 17 galona vode po upitu“ nazvao je potpuno neistinitim, suludim i daleko od realnosti.

Altman je objasnio da ovaj mit potiče iz vremena kada su data centri koristili hlađenje isparavanjem – tehniku koja zahteva mnogo vode, a koja je danas uglavnom zamenjena efikasnim vazdušnim hlađenjem. On tvrdi da priče o potrošnji vode više ne odgovaraju modernoj infrastrukturi velikih jezičkih modela (LLM).

Potrošnja energije je tema o kojoj treba razgovarati

Iako je odbacio mitove o vodi, Altman je priznao da je ukupna energetska glad veštačke inteligencije opravdan razlog za brigu. „Sasvim je u redu biti zabrinut zbog potrošnje energije – ne po upitu, već ukupno, jer svet sada koristi AI u ogromnoj meri“, objasnio je. On smatra da će zadovoljenje te potražnje zahtevati brz prelazak na niskougljenične izvore poput nuklearne energije, vetra i sunca.

Takođe je kritikovao praksu poređenja jednog ChatGPT upita sa procenjenim kapacitetom „ljudske baterije“. Na pitanje da li jedan upit odgovara potrošnji od „1,5 baterije iPhone-a“, Altman je odgovorio: „Nema šanse da je to i blizu istine“. Istakao je da je pravi izazov kumulativno opterećenje tokom rada i obuke modela, a ne pojedinačni upiti.

Altman je proširio perspektivu, napominjući da ljudi troše ogromne količine energije tokom života. „Potrebno je oko 20 godina života i sva hrana koju pojedete pre nego što postanete pametni“, rekao je, „kao i evolucija milijardi ljudi da biste vi nastali“. Nagovestio je da bi, mereno na ovaj način, veštačka inteligencija već mogla biti jednaka – ili čak efikasnija – od ljudske kognicije.

Zašto je ova debata važna

Naučnici se bore sa procenom ekološkog otiska veštačke inteligencije uglavnom zato što tehnološke kompanije nemaju zakonsku obavezu da otkriju tačnu potrošnju energije ili vode. Nezavisni izvori, poput Wikipedia članka o uticaju AI-ja na životnu sredinu, ukazuju na to da rastuća potražnja za procesorskom snagom može opteretiti elektroenergetske mreže i povećati potrošnju vode u određenim regionima.

Nedavni tekstovi publikacija Atmos (januar 2026) i International AI Safety Report 2026 potvrđuju Altmanov poziv na jasnije metrike i zeleniju energiju. Upozoravaju da bez transparentnog izveštavanja, mitovi – bilo da preuveličavaju ili umanjuju uticaj tehnologije – mogu odvesti regulatorne politike u pogrešnom smeru.

Analitičari industrije primećuju paradoks: AI može opteretiti električne mreže, ali istovremeno pruža alate za optimizaciju potrošnje energije u različitim sektorima, što bi moglo smanjiti ukupnu potrošnju za čak 19% do 2050. godine (Nature, 2024).

Pogled u budućnost

Altmanovi komentari naglašavaju dvostruki izazov: razbijanje senzacionalističkih mitova uz suočavanje sa stvarnim razmerama energetske gladi veštačke inteligencije. Težnja ka brzom uvođenju energije bez emisije ugljenika – nuklearne, vetra i sunca – prati globalne trendove. Nedavni podaci o svetskom snabdevanju energijom pokazuju da će obnovljivi izvori prestići ugalj do početka 2025. godine, što bi moglo podržati rastuće potrebe za procesorskom snagom.

Za sve, od kreatora politika do investitora, zaključak je jednostavan: neophodan je odmeren dijalog o energetskom otisku AI-ja zasnovan na podacima. Pogrešne interpretacije bi mogle skrenuti pažnju sa konkretnih koraka, dok bi precizne procene mogle usmeriti industriju ka održivom i ekološki prihvatljivom razvoju.