Krvni test koji meri nivo fosforilisanog tau proteina p-tau217 može predvideti kada bi kognitivno zdrave odrasle osobe mogle početi da ispoljavaju simptome Alchajmerove bolesti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Medicine. Istraživači su analizirali više od 600 osoba starosti od 62 do 78 godina i koristili ovaj test za kreiranje „časovnika početka bolesti“ koji procenjuju kada bi promene povezane sa bolešću mogle postati klinički manifestne.

Modeli su pružili predviđanja sa marginom neizvesnosti od tri do četiri godine. U praksi, pozitivan p-tau217 test u 60. godini života mogao bi ukazati na pojavu simptoma oko 20 godina kasnije, dok bi pozitivan rezultat u 80. godini mogao sugerisati početak bolesti za otprilike deset godina. „Kod starijih osoba bolest obično brže napreduje“, objašnjava koautorka studije Suzan Šindler, vanredna profesorka neurologije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu.

Zašto je ovo važno

Alchajmerova bolest danas pogađa više od sedam miliona Amerikanaca i karakteriše je nakupljanje amiloidnih plakova i tau čvorova, koji se mogu formirati deceniju ili više pre nego što se pojave gubitak pamćenja ili konfuzija. Rano otkrivanje je ključno jer dva leka koja je odobrila FDA mogu usporiti progresiju bolesti ako se sa tretmanom počne pre značajnog kognitivnog pada.

Biomarkeri zasnovani na krvi, kao što je p-tau217, znatno su manje invazivni i pristupačniji od tradicionalnih dijagnostičkih metoda poput lumbalne punkcije ili PET skeniranja. Dva testa, Lumipulse kompanije Fujirebio i Elecsys kompanije Roche, već imaju regulatorna odobrenja za pacijente sa simptomima, ali se nijedan još uvek ne preporučuje za rutinski skrining zdravih odraslih osoba.

Oprez stručnjaka

„Rezultati su ohrabrujući, ali još uvek nisu na nivou koji nudi značajnu kliničku korist za pojedinačne pacijente“, kaže Kori Bolton, klinički neuropsiholog u Medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt, koji nije bio uključen u studiju. On ističe da prateća stanja, poput hronične bolesti bubrega i gojaznosti, mogu promeniti nivoe p-tau217 u cirkulaciji, što dovodi do lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata.

Istraživači takođe naglašavaju da je Alchajmerova bolest multifaktorska. Genetski rizik, životni stil, vaskularno zdravlje i drugi faktori otpornosti mogu uticati na starost u kojoj se bolest pojavljuje, pa sam test krvi ne može pružiti potpunu sliku. „Ne preporučujemo ovo asimptomatskim pojedincima“, dodaje Zaldi Tan, specijalista za pamćenje u Medicinskom centru Cedars-Sinai.

Budući pravci

Studiju je finansirao Konzorcijum za biomarkere Fondacije Nacionalnih instituta za zdravlje, što predstavlja javno-privatno partnerstvo. Svi podaci su javno dostupni za nezavisnu analizu, a autori se nadaju da će druge grupe potvrditi ove nalaze na raznovrsnijim grupama ispitanika.

Ako budući rad potvrdi preciznost testa kod različitih populacija, kliničari bi ga mogli koristiti za identifikaciju visokorizičnih pacijenata za klinička ispitivanja terapija koje modifikuju tok bolesti, ili kao vodič za preventivne strategije poput vežbanja, specifične ishrane i kognitivnog angažmana.

Za sada, ovaj test ostaje obećavajući istraživački alat, a ne dijagnostičko sredstvo spremno za širu javnu upotrebu.