Od „slepe vere“ do uzbunjivača

Brajan Boland je proveo više od deset godina gradeći sistem za oglašavanje koji je Facebook i Instagram pretvorio u giganta sa godišnjim prihodom od 120 milijardi dolara. Pred porotom u okrugu Los Anđeles, bivši potpredsednik za partnerstva izjavio je da je taj sistem namerno dizajniran da zadrži korisnike – naročito tinejdžere – uprkos štetnim posledicama.

Boland se prisetio dolaska u Metu sa „dubokom, slepom verom“ u njenu misiju. Kako su godine prolazile, primetio je promenu kulture koju je opisao kao „čvrsto uverenje da su konkurencija, moć i rast ono što je Marku Zakerbergu najvažnije“.

Rast ispred dobrobiti, prema rečima insajdera

Tokom svedočenja, Boland je opisao mentalitet „opsadnog stanja“ – inženjere koji rade pod pritiskom kratkih rokova kako bi ostvarili agresivne ciljeve rasta. Podsetio je na ranu mantru Facebooka „brzo se kreći i ruši stvari“ (move fast and break things), koja je podsticala brza lansiranja bez potpunog razmatranja dugoročnih posledica po korisnike.

„Prioriteti su bili rast i angažovanje korisnika“, rekao je Boland poroti, dodajući da su razgovori o bezbednosti tretirani kao deo PR strategije, a ne kao suštinska analiza problema.

Naglasio je da su algoritmi koji upravljaju sadržajem „nemilosrdne“ mašine bez moralnog kompasa: „Ne postoji moralni algoritam, to jednostavno ne postoji... On ne jede, ne spava i nije ga briga“.

Zašto je ovo svedočenje važno

Suđenje je u središtu procesa o „zavisnosti od društvenih mreža“ koji je pokrenut u više saveznih država SAD 2024. godine. Tužioci tvrde da platforme poput Mete i YouTube-a namerno kreiraju proizvode koji podstiču zavisničko ponašanje kod maloletnika, često bez adekvatnih upozorenja ili mera zaštite.

Bolandov insajderski uvid direktno je u suprotnosti sa tvrdnjama generalnog direktora Marka Zakerberga da Meta balansira između bezbednosti i slobode izražavanja. Zakerberg tvrdi da je misija kompanije dugoročno zadovoljstvo korisnika; Boland uzvraća da su u praksi profit i angažovanost dosledno bili ispred dobrobiti ljudi.

Metini advokati su pokušali da umanje značaj Bolandovih izjava, ističući da on nikada nije bio deo timova zaduženih za bezbednost mladih. Ipak, sudija je dozvolio svedočenje, a porota će proceniti važnost dizajnerskih odluka koje je opisao.

Potencijalne posledice

Ako porota proglasi Metu odgovornom, presuda bi mogla dovesti do:

• Ogromnih finansijskih kazni i mogućih nagodbi u kolektivnim tužbama.
• Regulatornih naloga koji zahtevaju veću transparentnost algoritama i strožu reviziju bezbednosti korisnika.
• Pritiska na druge tehnološke gigante da otkriju kako njihovi sistemi za preporuku sadržaja daju prioritet angažovanju korisnika.

Čak i bez presude, Bolandovo svedočenje doprinosi javnoj arhivi dokaza da su platforme izgrađene sa profitom kao primarnim pokretačem – što je narativ koji su ranije izneli uzbunjivači poput Frensis Hogen i bivšeg zaposlenog u Meti, Artura Behara.

Šta sledi?

Očekuje se da će suđenje trajati do leta 2026. godine. Obe strane će verovatno pozvati stručne veštake za štetno delovanje algoritama, a sud bi mogao saslušati još svedočenja trenutnih inženjera Mete. Posmatrači veruju da bi ovaj slučaj mogao postati de-facto standard za to kako američki sudovi procenjuju odgovornost platformi za monetizaciju pažnje korisnika.

Za sada, svedočenje Brajana Bolanda služi kao snažan podsetnik da sistemi koji Meti donose milijarde mogu istovremeno ugroziti mentalno zdravlje njenih najmlađih korisnika.