DEF CON zabranio učešće trojici aktera povezanih sa Epstajnom usred kontroverze oko provere biografija
TL;DR - Kratak sažetak
- Rizik: Prisustvo osoba povezanih sa Džefrijem Epstajnom na vodećem skupu o sajber bezbednosti izazvalo je zabrinutost zbog narušavanja reputacije i mogućeg trgovanja uticajem u hakerskim krugovima.
- Uticaj: Def Con je zabranio pristup Pablosu Holmanu, Vinćencu Joci i Džoičiju Itu, što je pokrenulo širu diskusiju o načinu na koji konferencije proveravaju govornike i goste.
- Izgledi: Organizatori će verovatno pooštriti provere, dok će posmatrači pratiti da li su ove zabrane čin stvarne odgovornosti ili samo "performativni" gestovi.
Def Con zabranio pristup trojici učesnika povezanih sa Džefrijem Epstajnom
Na svom godišnjem skupu u Las Vegasu, organizatori najveće svetske hakerske konferencije objavili su 18. februara 2026. godine da tri osobe navedene u najnovijim dokumentima Ministarstva pravde SAD (DOJ) o Epstajnu ne mogu prisustvovati Def Con-u.
Ko se nalazi na listi zabranjenih?
- Pablos Holman – generalni partner u fondu preduzetničkog kapitala Deep Future, koji sebe naziva "hakerom, pronalazačem i tehnološkim futuristom". Članak portala TechCrunch navodi da je Holman komunicirao sa Epstajnom od 2010. godine, planirao da boravi u jednom od Epstajnovih stanova u Njujorku 2013. godine, pa čak i pokušao da ukloni negativne tekstove na internetu o ovom finansijeru.
- Vinćenco Joco (Vincenzo Iozzo) – osnivač i generalni direktor startapa za bezbednost identiteta SlashID i bivši direktor u kompaniji CrowdStrike. Jocovi kontakti sa Epstajnom trajali su od 2014. do 2018. godine i uglavnom su se ticali "poslovnih prilika koje nikada nisu realizovane", izjavio je on za TechCrunch. Takođe je bio istraživački saradnik u MIT Media Lab-u, kojim je nekada rukovodio Džoiči Ito.
- Džoiči Ito (Joichi Ito) – bivši direktor MIT Media Lab-a koji je podneo ostavku 2019. godine nakon što su isplivale njegove finansijske i lične veze sa Epstajnom. Mejl prepiska između Ita, Joce i Epstajna pojavila se u dokumentima Ministarstva pravde na koje se Def Con poziva.
Zašto su zabrane uvedene sada?
Def Con je naveo da su zabrane utemeljene na dva ključna izvora:
- Javno objavljena dokumenta Ministarstva pravde koja povezuju ovu trojicu sa Epstajnovom mrežom.
- Članak portala Politico koji je razotkrio prepisku putem imejla između pomenute trojke i Epstajna.
Konferencija je dodala njihova imena na svoju javnu listu "zabranjenih pojedinaca", prateći poteze drugih bezbednosnih događaja. Ranije ovog meseca, Black Hat i Code Blue su uklonili Jocu sa svojih stranica recenzentskih odbora nakon sličnih otkrića.
Reakcije optuženih i njihovih zastupnika
Džoan Volero, portparolka Vinćenca Joce, nazvala je potez Def Con-a "potpuno performativnim", napominjući da se Joco "skoro uopšte nije pojavljivao na konferenciji u poslednjih dvadeset godina". Volerova je zabranu nazvala "ishitrenom odlukom" kojoj nedostaje stvarna istraga o eventualnom nedoličnom ponašanju.
Def Con, Pablos Holman i Džoiči Ito nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar, navodi se u tekstu TechCrunch-a.
Šta ovo znači za hakersku zajednicu
Zabrane pokazuju da su organizatori spremniji nego ranije da proveravaju ličnu prošlost govornika. Neki vide ovaj korak kao neophodnu zaštitu od reputacionih rizika, dok drugi strahuju da bi to moglo postaviti presedan za isključenja koja zaobilaze propisane procedure i služe samo za skretanje pažnje javnosti.
Pogled u budućnost
Kako sajber bezbednost privlači sve više pažnje korporacija i vlada, kriterijumi za učešće na velikim scenama će verovatno postajati sve stroži. Zainteresovane strane će pratiti da li će buduće konferencije uvesti formalne provere ili će se oslanjati isključivo na pritisak javnosti pri sprovođenju sličnih zabrana.
Za više detalja, pogledajte originalni članak TechCrunch-a od 18. februara 2026. godine.
🔮 Predviđanja futuriste
Predviđanja za 2029. godinu:
- Ako se zabrane na DEF CON-u nastave, tehnološke konferencije bi mogle uvesti strože provere, potencijalno uz pomoć veštačke inteligencije, što bi izmenilo način na koji se proverava povezanost govornika i učesnika sa ekstremnim grupama.
- Posledice bi mogle da podele hakersku zajednicu: dok će jedni organizovati "underground" okupljanja kako bi izbegli kontrolu, drugi će usvojiti strože etičke standarde radi privlačenja korporativnih investicija.
- Dugoročno gledano, ove zabrane bi mogle podstaći zakonodavce da uvedu obavezne bezbednosne provere na velikim IT događajima, što bi značajno uticalo na odgovornost organizatora i pravo na privatnost učesnika.