Govoreći na nedavnom događaju MIT energetske inicijative (MITEI), bivši američki ambasador u Kini Nicholas Burns upozorio je da su Sjedinjene Američke Države i Kina zarobljene u „konkurentnom, teškom i neprijateljskom“ odnosu. On je takođe naglasio da dve sile moraju pronaći načine za saradnju, naročito po pitanju klimatskih promena, koje ostaju najveći zajednički izazov današnjice.

Četiri stuba konkurencije

Burns je rivalstvo sveo na četiri ključne sporne oblasti:

• Vojni sektor: Strateško pozicioniranje širom Indo-pacifika, od raspoređivanja mornarice do razvoja novih raketnih projekata.
• Tehnologija: Trka za liderstvo u oblastima veštačke inteligencije (AI), kvantnog računarstva i biotehnologije.
• Trgovina i ekonomija: Borba za ekonomsku dominaciju koja podstiče trgovinske ratove i opterećuje lance snabdevanja.
• Vrednosti: Sukobljeni politički sistemi koji oblikuju debate o globalnom upravljanju.

Trgovinski ratovi ukazuju na ekonomske uloge

Poslednja eskalacija dogodila se 2025. godine: Vašington je uveo carine do 145% na kinesku robu, na šta je Peking odgovorio carinama od 125% na američke proizvode. Burns je upozorio da bi zadržavanje tako visokih tarifa praktično obustavilo bilateralnu trgovinu, što je oštar podsetnik na to koliko su ekonomske veze postale krhke.

Retki zemni elementi: Kritična tačka lanca snabdevanja

Kineska dominacija u proizvodnji elemenata retkih zemalja, neophodnih za litijum-jonske baterije, solarne panele i električna vozila, stvara novu vrstu ranjivosti. Tokom 2024. i 2025. godine, Sjedinjene Američke Države su se udružile sa Indijom, Turskom i EU kako bi uvele carine na uvoz ovih materijala. Burns je podržao dvostranačke napore za pronalaženje novih izvora snabdevanja, navodeći da je „Trumpova administracija bila u pravu, kao što je bio i predsednik Biden, u pokušaju da diversifikuje izvore elemenata retkih zemalja“.

Klimatske promene kao zajednički jezik

Zajedno, Sjedinjene Američke Države i Kina emituju oko polovine ukupnog svetskog ugljen-dioksida. Burns tvrdi da bi klimatska saradnja mogla postati „ključna oblast partnerstva“, koristeći američku tehnologiju i kinesku proizvodnu moć. Naglasio je da će stvarni napredak u energetskoj tranziciji zahtevati diplomatske kanale podjednako kao i naučna dostignuća.

Jaz u STEM obrazovanju

Upečatljiv podatak koji je Burns preuzeo iz časopisa The Economist pokazuje da 36% kineskih brucoša studira STEM oblasti, u poređenju sa samo 5% njihovih vršnjaka u SAD. Taj jaz znači da Kina raspolaže znatno većim brojem inženjera, istraživača i inovatora, što podstiče njen brzi visokotehnološki napredak.

Tehnološka trka: Više od toga ko je prvi

U oblastima veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i biotehnologije, Sjedinjene Američke Države već beleže brojne proboje, ali Kina briljira u „industrijskim procesima i doktrini brze adaptacije“, kaže Burns. On ističe da pobeda u tehnološkoj trci zahteva više od samih pronalazaka – ona zahteva i brzu integraciju politika, kao i efikasan prodor na tržište.

Putevi ka održivoj diplomatiji

Burns je pozvao na „normalizaciju komunikacije“ kako bi se sprečilo da nesporazumi prerastu u sukob. Naglasio je vrednost Track II diplomatskih kanala – neformalnih dijaloga vođenih stručnjacima koji održavaju komunikaciju otvorenom čak i kada zvanični pregovori zastanu. „Moramo naučiti da se takmičimo, a da ipak živimo u miru jedni sa drugima“, zaključio je.

Šta nas čeka u budućnosti?

Ako obe strane održe stabilan diplomatski angažman, posebno u pogledu klime i energetske bezbednosti, mogle bi pretvoriti rivalstvo u pragmatičnu saradnju. Međutim, ako carine nastave da rastu, tehnološke zabrane postanu strože ili se vojno pozicioniranje intenzivira, svet bi se mogao suočiti sa ozbiljnim ekonomskim šokovima i povećanim rizikom od strateškog sukoba.