Rizik: Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) proglasila je američke tehnološke kompanije, kao što su Google i Microsoft, legitimnim vojnim ciljevima, čime je otvorila vrata sajber napadima, pa čak i fizičkim udarima na ključnu cloud infrastrukturu.
Uticaj: Cloud usluge, AI procesi i američke odbrambene aplikacije mogli bi biti onemogućeni, dok geopolitičke tenzije rastu, a vrednost tehnoloških akcija oscilira.
Izgledi: Upozorenje Teherana ukazuje na „rat infrastrukture“, ali ostaje neizvesno da li će do napada zaista doći; očekuje se da će vlade i kompanije pojačati bezbednost i preispitati planove za data centre na Bliskom istoku.

Iran uvrstio Google i Microsoft na listu vojnih ciljeva dok tehnološki rat eskalira

Iranska Islamska revolucionarna garda dodatno je zaoštrila sukob, navodeći da se američki tehnološki giganti poput Google-a i Microsoft-a sada smatraju „legitimnim vojnim ciljevima“. Al Jazeera je prenela ove tvrdnje, a Futurism je objavio priču koja dolazi neposredno nakon nedavnih američkih i izraelskih udara na iranske položaje.

Od „rata infrastrukture“ do targetiranja tehnologije

Iranska novinska agencija Tasnim citirala je štab Khatam al-Anbiya IRGC-a, koji je saopštio:

„Kako se obim regionalnog rata širi na rat infrastrukture, širi se i opseg legitimnih ciljeva Irana.“

Al Jazeera je došla u posed dokumenta u kojem IRGC imenuje Google, Microsoft, Palantir, IBM, Nvidiju, Oracle, kao i nekoliko izraelskih i zalivskih cloud provajdera kao „nove ciljeve“. Portparol je upozorio da „Amerikanci treba da očekuju našu protivmeru i bolan odgovor“.

Zašto se Big Tech našao na bojnom polju

Velike tehnološke kompanije danas se nalaze u samom srcu američke odbrane. Cloud platforme pokreću sve – od logističkih alata do AI modela koji upravljaju autonomnim oružjem i biraju ciljeve. Pentagonov Zajednički centar za veštačku inteligenciju oslanja se na komercijalne AI usluge za analizu satelitskih snimaka i podataka sa senzora u realnom vremenu. Drugim rečima, Futurism naziva infrastrukturu velikih tehnoloških kompanija „ključnom komponentom američkog vojnog aparata“.

Kritičari upozoravaju da ovakvo preklapanje stvara novu ranjivu tačku: zastoj u cloud uslugama mogao bi izazvati lančane probleme u mrežama za komandu i kontrolu, obaveštajnim kanalima, pa čak i u komunikaciji na samom ratištu.

Dokazi da je pretnja stvarna

Iranska upozorenja nisu samo prazne pretnje. Ranije ovog meseca, dronovi povezani sa Iranom naneli su „strukturnu štetu“ trima data centrima kompanije Amazon Web Services u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. Bezbednosni analitičari navode da su ovi udari među prvim poznatim kinetičkim napadima na lokacije američkih tehnoloških korporacija.

Ovi incidenti podstakli su američke zvaničnike da upozore da bi se svaki napad na američku cloud infrastrukturu mogao smatrati činom rata, što bi potencijalno izazvalo odgovor, iako nijedan zvanični izvor još nije izneo konkretan plan odmazde.

Poslovni i strateški ulozi

Upozorenje je već uznemirilo tehnološki sektor. Kompanije sa velikim investicijama u data centre na Bliskom istoku ponovo procenjuju svoje rizike. Nedavni članak u New York Times-u primećuje da su „američki tehnološki giganti pohrlili u Persijski zaliv kako bi finansirali razvoj veštačke inteligencije“, da bi se na kraju našli na liniji vatre.

Slično tome, analiza CNBC-a upozorila je da bi sukob mogao zaustaviti – ili čak unazaditi – masovne investicije „hiperskejlera“ namenjene izgradnji cloud kapaciteta fokusiranih na AI širom regiona. Rukovodioci sada insistiraju na višim premijama osiguranja, ubrzanom jačanju bezbednosti i planovima za hitnu migraciju podataka.

Šta sledi?

Saopštenje Teherana predstavlja smelu eskalaciju, ali verovatnoća kinetičkih udara na Google, Microsoft ili njihove data centre i dalje je neizvesna. Sjedinjene Države će verovatno pojačati sajber odbranu, intenzivirati nadzor nad iranskim akterima pretnji i možda prilagoditi svoj diplomatski stav, mada još uvek nisu najavljeni konkretni vojni potezi.

Za kompanije i vlade pouka je jednostavna: cloud je sada deo bojnog polja, a granica između civilne tehnologije i vojnih sredstava postaje sve nejasnija.

Predviđanja za 2029. godinu:

Razmislite o ovome: globalni cloud ekosistemi mogli bi se fragmentisati jer bi američki hyperscale provajderi mogli uvesti odvojene mreže „vojnog“ i „civilnog“ nivoa, potencijalno premeštajući ključne kapacitete data centara na savezničke teritorije kako bi se smanjio rizik od kinetičkih napada na cloud infrastrukturu.
Na regionalnom nivou, određeni akteri mogli bi razviti suverene cloud platforme koje bi parirale zapadnim provajderima. Iran bi, na primer, mogao pokrenuti državni AI servis za računarstvo, što bi privuklo susedne vlade u potrazi za hostingom koji je „otporan na sankcije“.
Takođe, pravila sajber-fizičkog ratovanja mogla bi se promeniti. Međunarodne norme bi mogle evoluirati, što bi potencijalno dovelo do sporazuma koji komercijalne cloud usluge definišu kao zaštićenu civilnu infrastrukturu, čime bi se ograničili direktni napadi na kompanije poput Google-a i Microsoft-a.

Iran je proglasio Google i Microsoft legitimnim vojnim ciljevima.