TL;DR - Kratak rezime

Rizik: Faza proširenja operativnog dometa (envelope expansion) i dalje nosi tehničku neizvesnost; bilo kakvo odstupanje u brzini, visini ili akustičnim performansama moglo bi odložiti program i ugroziti cilj stvaranja letelice sa istinski tihim zvučnim udarom.
Uticaj: Podaci sa uspešnih testova leta direktno će se koristiti u studijama američkih i međunarodnih regulatora, što bi moglo otvoriti vrata komercijalnim supersoničnim letovima iznad kopna po prvi put nakon više decenija.
Izgledi: Ako se drugi let planiran za mart 2026. godine odvije po planu, NASA će preći na drugu fazu akustične validacije kasnije te godine i započeti testove preleta iznad naseljenih područja 2027. godine, utirući put novoj eri tihe supersonične avijacije.

NASA-in tihi supersonični avion X-59 priprema se za drugi let

Nešto manje od mesec dana nakon uspešnog debija aviona X-59, koji se dogodio 28. oktobra 2025. godine, NASA-in demonstrator tehnologije sa tihim zvučnim udarom, pod nadimkom "QueSST", spreman je za svoj drugi probni let iz Istraživačkog centra letenja Armstrong u Edvardsu, Kalifornija. Taj let označava početak pažljivo planiranog procesa "proširenja operativnog dometa" (envelope expansion), tokom kojeg će se letelica postepeno podizati na veće visine i postizati veće brzine kako bi se utvrdilo da li njen dizajn zaista ublažava zvučni udar.

U četvrtak, 12. marta, modifikovani motor F414-GE-100, preuzet sa aviona F-18 Super Hornet, koji pokreće X-59, pokrenut je tokom testiranja pod punim gasom na zemlji. "Uvek je uzbudljivo videti kako X-59 oživljava na zemlji," izjavio je novinarima Rej Kastner, glavni inženjer za pogon na ovom projektu. "Zastali smo na trenutak kako bismo ocenili koliko je ovaj avion napredovao i koliko smo blizu prelaska u sledeću fazu leta."

Pilot i tim za podršku na zemlji

Probni pilot Džim "Klue" Les upravljaće avionom X-59 na njegovom drugom letu, čime će postati prvi pilot koji će samostalno leteti ovim X-avionom. "Mislim da ću se prvenstveno fokusirati na to da ispravno izvršim testne zadatke," rekao je Les. "Verovatno ću tek kasnije postati svestan da sam zaista upravljao letelicom X-59."

NASA-in probni pilot Nils Larson, koji je upravljao prvom misijom, pratiće ga u avionu NASA F/A-18 koji će služiti kao platforma za posmatranje iz neposredne blizine. "Ovi ljudi znaju svoj posao," dodao je Les. "Verujem im u potpunosti za ovaj drugi let, kao i za svaki koji sledi."

Proširenje operativnog dometa: Korak po korak

Pre samog leta, tim je obavio završne provere na zemlji, potvrđujući da su svi sistemi – uključujući preko 70 panela, motor, donje repne površine i pilotsko sedište – ponovo instalirani nakon detaljne inspekcije koja je usledila posle prvog poletanja.

Menadžerka projekta Keti Bam kaže da će drugi let početi pod istim testnim uslovima kao i onaj od 28. oktobra, kako bi se potvrdilo da se avion ponaša prema očekivanjima nakon ciklusa održavanja. "Započećemo proširenje operativnog dometa testiranjem na nešto većim visinama i brzinama," objasnila je ona.

Planirani ključni ciljevi uključuju:

Oko 370 km/h (230 mph) na visini od 3.600 m (12.000 ft) – osnovna funkcionalna provera.
Oko 420 km/h (260 mph) na visini od 6.100 m (20.000 ft) – prvo postepeno povećanje brzine i visine.
Budući ciljevi od oko 1.480 km/h (Maha 1.4) na visini od 16.700 m (55.000 ft) – krajnji operativni domet misije.

Les je naglasio važnost postupne metode: "Od trenutka kada se nađemo u vazduhu, povećavaćemo brzinu i visinu u malim, odmerenim koracima, prateći svaki parametar bez nepotrebnog srljanja."

Zašto je test "low-boom" tehnologije važan

X-59 je centralni deo NASA-ine Quesst misije, čiji je cilj da dokaže da supersonični avion može probiti zvučni zid proizvodeći samo tihi, prigušeni udarac na zemlji umesto snažnog zvučnog udara. Prva faza, proširenje operativnog dometa, fokusira se na dinamiku leta i bezbednost. Druga faza će validirati akustične performanse, dok NASA kasnije planira testove preleta iznad naseljenih područja kako bi ispitala reakcije stanovnika na tiši zvučni profil.

Podaci sa ovih testova biće podeljeni sa američkim i međunarodnim vazduhoplovnim regulatorima, što bi trebalo da pomogne u oblikovanju novih pravila i eventualnom ukidanju višedecenijske zabrane civilnih supersoničnih letova iznad kopna. Ako X-59 uspe, mogao bi postati model za novu generaciju komercijalnih aviona koji će prepoloviti vreme putovanja preko Atlantika, a da pritom ne izazivaju podrhtavanje prozora na tlu.

Šta sledi?

Ako drugi let prođe bez ikakvih poteškoća, NASA planira da započne drugu fazu akustične validacije do sredine 2026. godine. Kampanje preleta iznad naseljenih područja predviđene su za 2027. godinu, nakon čega će agencija sastaviti sveobuhvatan izveštaj za Federalnu upravu za vazduhoplovstvo (FAA) i njene inostrane partnere.

"Nalazimo se na pragu renesanse tihe supersonične avijacije," rekao je Kastner. "Svaki uspešan korak nas približava trenutku kada će brzi letovi iznad kopna postati naša svakodnevica."

Predviđanja za 2029. godinu:

Ukoliko se razvoj programa X-59 QueSST nastavi planiranim tempom do perioda 2026–2027. godine, nekoliko potencijalnih scenarija moglo bi značajno preoblikovati avijaciju do 2029. godine.

Regulatorna tela u SAD i Evropi mogla bi ublažiti propise kako bi dozvolila ograničene komercijalne nadzvučne rute iznad kopna, čime bi se otvorila tržišna niša za poslovne mlaznjake sa tehnologijom „tihog probijanja zvučnog zida” i premium transkontinentalne usluge.
Proizvođači bi mogli primeniti rešenja za aerodinamično oblikovanje trupa sa modela X-59 na nove prototipove, čime bi se vreme transkontinentalnih putovanja skratilo za 30–40%, uz zadržavanje nivoa buke na zemlji u granicama prihvatljivim za lokalne zajednice.
Studije o reakcijama javnosti prikupljene tokom probnih letova mogle bi uticati na urbaniste, podstičući lokalne samouprave da formiraju „nadzvučne koridore” za hitne intervencije, pomoć u katastrofama ili brzu dostavu tereta.

NASA-in X-59 ima za cilj da utiša zvučni udar.