Tehnološki giganti potpisali obećanje Bele kuće o data centrima: Mnogo marketinga, malo suštine

U sredu, 4. marta 2026. godine, sedam najvećih tehnoloških kompanija u zemlji — Microsoft, Meta, OpenAI, xAI, Google/Alphabet, Oracle i Amazon — sastalo se u Beloj kući kako bi potpisali neobavezujuće „Obećanje o zaštiti platiša“. Predsednik Donald Tramp predstavio je ovaj dogovor kao štit protiv rastućih računa za struju, navodeći da će kompanije „same podmirivati svoje potrebe za energijom“ i time održati stabilne cene za ostale potrošače.

Obećanje je najavljeno u izjavi za The Hill, a o njemu je pisao i Wired. Njime se potpisnici obavezuju da će ubrzati investicije u čistu energiju, izgraditi sopstvene kapacitete za proizvodnju struje gde god je to izvodljivo i sarađivati sa distributerima na energetskim rešenjima koja „otvaraju nova radna mesta“. Google je, na primer, u blogu objavljenom povodom ovog obećanja, istakao svoje tekuće nuklearne i geotermalne projekte.

Zašto ovo obećanje možda neće doneti stvarne promene

Uprkos velikoj pompi, stručnjaci upozoravaju da Bela kuća ima ograničen uticaj na formiranje cena električne energije. Ari Peskoe, direktor Inicijative za energetsko pravo na Pravnom fakultetu Harvard, nazvao je ovaj događaj „predstavom“, napominjući da „poslovni model elektroprivrednih preduzeća socijalizuje troškove — dizajniran je tako da se trošak rasporedi na sve korisnike“. On ističe da isključivo regulatori ili Kongres mogu odrediti kako će se raspodeliti troškovi energije namenjeni data centrima.

Elektroprivredna preduzeća ostvaruju profit tako što regulatorima predlažu nadogradnje — nove dalekovode, trafostanice ili gasovode — koji zatim odobravaju mehanizme za povraćaj troškova putem računa građana. Ovo obećanje ne menja tu osnovnu postavku. Ugovori između tehnoloških firmi i distributera ostaju poverljivi, što otežava proveru da li će kompanije zaista graditi sopstvene elektrane ili će jednostavno kupovati sertifikate o obnovljivoj energiji.

Otpor na nivou saveznih država i zakonodavni napori

Lokacije data centara i troškovi električne energije već su postali sporne tačke u državnoj politici. Predlog zakona u Senatu države Njujork predviđa moratorijum na dozvole za objekte snage preko 20 MW, dok je parlament Džordžije nedavno zaustavio predlog zakona koji bi primorao operatere data centara da u potpunosti snose sopstvene troškove energije. U oba slučaja, moćna preduzeća — poput kompanije Georgia Power — pružila su otpor strahujući od gubitka prihoda.

Na saveznom nivou, dvostranački predlog u Senatu ima za cilj da zaštiti potrošače od naglih skokova cena zahtevajući od investitora data centara da sami finansiraju proizvodnju energije koju troše. Prema pisanju lista Los Angeles Times, ovaj predlog zakona očekuje teška borba u izbornoj godini.

Korporativni potezi ka čistoj energiji: Mešoviti rezultati

Tehnološki giganti već uveliko povećavaju nabavku obnovljive energije. Partnerstvo kompanije Meta sa firmom NextEra na velikom projektu solarne energije i skladištenja, kao i Guglovi ugovori sa nuklearnim elektranama, ilustruju širi napor industrije ka dekarbonizaciji AI infrastrukture. Ipak, obećanje da će kompanije „graditi sopstvene elektrane“ nailazi na ozbiljne praktične i finansijske prepreke — naročito za manje operatere koji nemaju kapital za takve investicije.

Čak su i postojeći programi čiste energije velikih kompanija uglavnom dobrovoljni i često se oslanjaju na kupovinu sertifikata o obnovljivoj energiji, što ne garantuje da energija uzeta iz mreže u svakom trenutku nema ugljenični otisak. Kako Peskoe primećuje, „postoji vrlo malo prostora da tehnološke kompanije značajno promene račune potrošača“ bez sistemskih regulatornih promena.

Šta sledi?

Primarna vrednost ovog obećanja mogla bi biti simbolična: ono priznaje problem koji sve više brine glasače, posebno nakon što su debate o data centrima uticale na izbore u ključnim državama poput Džordžije i Virdžinije. Ipak, bez obavezujućeg sprovođenja ili jasnog mehanizma za praćenje usklađenosti, malo je verovatno da će ovaj dogovor preoblikovati strukturu troškova koju distributeri koriste za nadoknadu infrastrukturnih ulaganja.

Politički analitičari sugerišu da će za stvarni napredak biti potrebna akcija Kongresa kako bi se reformisao način raspodele troškova komunalnih usluga, ili državni zakoni koji nameću stroža pravila o lokacijama i povraćaju troškova. Do tada, „Obećanje o zaštiti platiša“ ostaje samo zvučna obaveza koja bi mogla doneti više koristi političkom marketingu nego prosečnom mesečnom računu za struju.