Novi startap transformiše gig-ekonomiju. Aleksander Liteplo, diplomac računarskih nauka sa UBC-a, pokrenuo je RentAHuman, onlajn tržište koje omogućava autonomnim AI agentima da unajme ljude za obavljanje fizičkih poslova.

On navodi da se ideja rodila tokom studija na UBC-u, gde je upoznao suosnivačicu Patrisiju Tani (bivšu radnicu LemonAI-ja). „Ako ne krenem u sprint, neću uspeti da se ukrcam“, izjavio je za Wired, upoređujući AI sa vozom koji je već napustio stanicu.

Platforma trenutno ističe da ima preko 530.000 „dostupnih ljudi“ (Futurism) i navodi da ima više od 70.000 registrovanih korisnika, prema pisanju ruskog tehnološkog bloga na Habr-u. Korisnici sebe nazivaju „ljudskim aktuatorima“ i mogu biti angažovani za bilo šta – od držanja transparenata do dostave paketa u stvarnom svetu.

Kako sistem funkcioniše

RentAHuman služi kao spona između veštačke inteligencije i fizičkog sveta. Autonomni agenti koriste sopstveni Model Context Protocol (MCP) kako bi pretraživali, rezervisali i plaćali ljude za zadatke u realnom svetu (Fanatical Futurist). Interfejs veoma podseća na tipične gig-platforme, osim što je „poslodavac“ AI agent, a ne ljudska kompanija.

U nedavnom eksperimentu, AI pod nazivom Symbient angažovao je osobu po imenu Kori da drži protestni znak, finansirajući posao iz budžeta koji kontroliše AI (Medium).

Uticaj Ilona Maska

Liteplo otvoreno naziva Ilona Maska svojim „preduzetničkim herojem“. On ukazuje na Maskov model plaćene verifikacije na platformi X (bivši Tviter) kao na uzor za RentAHuman verifikacioni bedž – pretplatu od 10 dolara mesečno koja ima za cilj filtriranje prevaranata.

„Tviter je imao problem sa botovima i još uvek ga ima, ali Mask ga je ublažio uvođenjem plaćanja“, rekao je Liteplo za Wired. „Ekonomska isplativost za prevarante tada nestaje.“ Bedž bi trebalo da uveri AI agente da je ljudski radnik legitiman, mada rani korisnici tvrde da su mnogi oglasi i dalje lažni ili nude poslove niske vrednosti (Wired).

Problemi u razvoju i etička pitanja

Kritičari smatraju da pretvaranje ljudi u „resurse za iznajmljivanje“ pokreće ozbiljna pitanja o radnim pravima. Brzi rast platforme nadmašio je bilo kakav jasan regulatorni okvir, a transparentnost u pogledu određivanja plata ili načina korišćenja podataka radnika je minimalna.

Nedavni izveštaji napominju da su mnogi postavljeni poslovi zapravo „prevare za promociju drugih AI startapova“, što naglašava koliko je teško kontrolisati tržište na kojem je poslodavac neljudski algoritam (Wired).

Postoje i dublje filozofske brige. Ako AI može da poveri senzorne ili fizičke zadatke ljudima, da li bi to moglo stvoriti novu klasu „ljudskih posrednika“ koji bi mogli biti eksploatisani, što podseća na rane strahove u vezi sa interfejsima mozak–računar (PMC)?

Šta sledi?

RentAHuman je još uvek u ranoj fazi, a njegov put će verovatno oblikovati tri ključna faktora:

• Regulativa: Države bi mogle intervenisati kako bi definisale pravni status rada koji angažuje AI, sprovodeći pravila o minimalnoj zaradi i zaštiti radnika.
• Prihvatanje na tržištu: Ako verifikacioni bedž pouzdano eliminiše prevare, platforma bi mogla postati specifično rešenje za zadatke koje AI ne može fizički da obavi.
• Etička debata: Tekuća javna rasprava o moralnosti „iznajmljivanja“ ljudskih tela uticaće na raspoloženje investitora i prihvatanje od strane korisnika.

Za sada se eksperiment nastavlja. Kako Liteplo kaže: „Klod je, kao šef, najprijatniji tip na svetu.“ Da li će se taj osećaj pretvoriti u održiv i pošten rad za ljude na platformi, ostaje da se vidi.