„Bouba-kiki“ efekat – povezivanje reči „bouba“ sa zaobljenim oblicima i „kiki“ sa šiljastim – fascinira naučnike duže od jednog veka. Psiholozi su dugo smatrali da bi ova veza između zvuka i oblika mogla biti odskočna daska u evoluciji jezika, neka vrsta predlingvističke spone koja je našim precima omogućila da povežu značenje sa zvukom.

Sada rad objavljen u časopisu Science pokazuje da tek izlegli pilići uspostavljaju iste veze, i to svega nekoliko sati nakon izleganja – znatno pre nego što ih je bilo kakvo vizuelno ili slušno iskustvo moglo tome naučiti.

Kako je test sproveden

Tim Marije Lokonsole (Maria Loconsole) sa Univerziteta u Padovi postavio je jednodnevne piliće ispred dva panela:

• Oblik nalik cvetu, blago zaobljen.
• Nazubljeni oblik „nalik eksploziji“ sa oštrim vrhovima.

Dok su ptice kljucale, naučnici su puštali ljudski glas koji izgovara „bouba“ ili „kiki“. Kada se čulo „bouba“, oko 80 procenata pilića se prvo uputilo ka okruglom obliku i tu se zadržalo duže od tri minuta. Kada se čulo „kiki“, pilići su promenili preferenciju ka šiljastom obliku.

Pošto su testovi obavljeni u prvim satima nakon izleganja, istraživači navode da je ova sklonost urođena, a ne naučena.

Zašto je ovo važno za teoriju jezika

Decenijama se bouba-kiki efekat navodio kao dokaz da ljudi poseduju urođeni „zvučni simbolizam“ koji je možda pokrenuo razvoj jezika. Njegova doslednost u različitim kulturama – potvrđena u studijama od plemena Himba do stanovnika velegrada – učvrstila je tu ideju [Ćwiek et al., 2022].

Međutim, eksperimenti sa majmunima iz 2019. i 2022. godine pokazali su da bonobo majmuni poput Kanzija nisu pokazali isto spontano povezivanje [NPR, 2026]. Novi podaci o pilićima pomeraju poreklo ovog efekta u period pre nastanka linije sisara koja je vodila do primata, možda čak 300 miliona godina unazad do zajedničkog pretka ptica i sisara.

„Odvojili smo se od ptica na evolutivnoj liniji pre 300 miliona godina. To je fascinantno“, kaže lingvistkinja Aleksandra Ćwiek, koja nije bila uključena u studiju.

Ako je bouba-kiki efekat „predjezička“ sklonost, njegova uloga u nastanku govornog jezika može biti indirektna – više kao opšta senzorna prečica koju je ljudska komunikacija kasnije iskoristila.

Preispitivanje objašnjenja „oblika usta“

Klasična ideja povezivala je zaobljenost reči „bouba“ sa zaobljenim usnama potrebnim za izgovor glasa „b“, a oštrinu reči „kiki“ sa brzim kontaktom jezika i nepca. Pilići ne mogu da izgovore te suglasnike, a ipak pokazuju iste preferencije. To potkopava teoriju o obliku usta i ukazuje na akustične karakteristike samih zvukova.

Okrugli predmeti obično proizvode niskofrekventne, kontinuirane zvukove dok se kotrljaju, dok šiljasti stvaraju kratke, visokofrekventne klikove. Vizuelno-auditivno podudaranje kod pilića može biti odjek drevnog, adaptivnog sistema za brzu procenu objekata – što možda pomaže mladuncima da pronađu hranu ili izbegnu opasnost.

Šta sledi?

Tim Lokonsoleove će testirati druge ptice, reptile, pa čak i ribe kako bi mapirali filogenetski opseg ovog efekta. Paralelna istraživanja neuroodslikavanja (poput bioRxiv preprinta iz januara 2026.) ispituju koje oblasti mozga prve povezuju zvuk sa oblikom, ukazujući na neuronska kola koja su kasnije prilagođena jeziku [bioRxiv, 2026].

Za lingviste je poruka jasna: svaka teorija koja direktno vezuje bouba-kiki efekat za nastanak jezika sada mora uzeti u obzir da je ta sklonost duboka, zajednička osobina percepcije koja mu prethodi.