Predlog

Reflect Orbital traži odobrenje FCC-a za lansiranje prototipa satelita sa reflektujućim panelom promera oko 18 metara. Dugoročni cilj je postavljanje čak 50.000 ogledala, što bi bila flota pet puta veća od trenutno najveće satelitske mreže, SpaceX-ovog Starlinka.^Futurism Generalni direktor Ben Nowack izjavio je za The New York Times da bi ogledala mogla da "zamene fosilna goriva i zaista napajaju čitavu planetu", dodajući da bi jedno ogledalo moglo da donese oko 5.000 dolara po satu od prodaje svetlosti, uz podelu prihoda od električne energije sa solarnih polja.^NYT Kompanija se nada da će do kraja 2028. godine imati 1.000 ogledala u orbiti.

U praksi, ogledalo bi moglo da usmeri sunčevu svetlost na zemaljski solarni panel ili gradsku četvrt tokom noći, efektivno pretvarajući noć u dan po potrebi. Sajt ovog startapa reklamira uslugu kao "snop sunčeve svetlosti na zahtev" koji može da osvetli pojas širine pet kilometara.^{Reflect Orbital}

Tehničke prepreke

Fizika ne ide na ruku ovom startapu. Astronom Michael Brown sa Univerziteta Monash analizirao je proračune i otkrio da bi čak i desetine hiljada ogledala dodale samo skroman sjaj. U svom komentaru za FCC, napisao je: "Bilo bi potrebno više od 3.000 satelita da se proizvede ekvivalent od samo 20 odsto podnevnog Sunca na jednoj lokaciji".^Futurism Osvetljavanje 27 lokacija na tom nivou zahtevalo bi oko 87.000 ogledala.

Ovi podaci pokreću teška pitanja o troškovima, logistici lansiranja i orbitalnom otpadu. Svakom ogledalu bi bila potrebna izuzetno precizna kontrola položaja za usmeravanje svetlosti, a svaki satelit mora bezbedno da izađe iz orbite – što je pitanje za koje FCC priznaje da još uvek nema "regulatorni proces za ove vrste novih svemirskih aktivnosti".^Futurism

"Kada počnete da analizirate proračune, ... otkrijete da tu postoji mnogo ozbiljnih problema." - Michael Brown, astronom

Ekološka i astronomska zabrinutost

Ekolozi upozoravaju da bi jarka veštačka svetlost iz orbite mogla da poremeti cirkadijalne ritmove životinja i biljaka. Profesorka neurobiologije sa Univerziteta Northwestern, Martha Hotz Vitaterna, izjavila je za The New York Times da su "implikacije za divlji svet, i sav život, ogromne". Ptice selice, insekti koji hiberniraju i interakcije između oprašivača i biljaka mogli bi biti ugroženi.^NYT

Astronomi dele ovu zabrinutost. Roohi Dalal, direktorka za javnu politiku u Američkom astronomskom društvu, istakla je da uobičajeni posao FCC-a – sprečavanje smetnji u radio-frekvencijama – ne pokriva "svetlosno zagađenje" koje bi preplavilo noćno nebo i ometalo posmatranja dubokog svemira.^Futurism Čak bi i jedan ultra-reflektujući satelit bio "zabrinjavajući" jer je dizajniran da bude što je moguće svetliji.^NYT

Istorija nudi otrežnjujući presedan. Godine 1993. ruski projekat Znamja ("Zastava") razvio je Mylar foliju od oko 20 metara koja je poslala bljesak svetlosti dvostruko jači od Meseca. Posmatrači na Zemlji videli su samo prolazan odsjaj, a eksperiment je ocenjen kao nepraktičan i skup.^{NYT (1993)}

Regulatorni okvir

Posao FCC-a se svodi na dva zadatka: osiguravanje da komunikacija satelita ne ometa postojeći spektar i potvrdu da će svaka letelica bezbedno izaći iz orbite nakon završetka misije. "Mi jednostavno još uvek nemamo regulatorni proces za ove vrste novih svemirskih aktivnosti", rekla je Roohi Dalal iz Američkog astronomskog društva.^Futurism

Pošto je mandat agencije ograničen na spektar i orbitalnu bezbednost, širi ekološki i naučni uticaji ostaju van njene nadležnosti. Taj jaz prebacuje donošenje odluka na spoljne stručnjake, javne komentare i eventualno buduće zakone.

Šta sledi?

FCC još nije zakazao javnu raspravu, ali proces razmatranja se nastavlja. Ako agencija odobri izuzeće za lansiranje, Reflect Orbital bi mogao da pošalje prototip od 18 metara već sledeće godine, a zatim krene ka cilju od 1.000 satelita do 2028. godine.^{Business Standard}

U međuvremenu, naučnici i grupe za zagovaranje pozivaju na oprezan pristup. "Moramo razumeti punu ekološku i astronomsku cenu pre nego što počnemo da prodajemo noćnu sunčevu svetlost", rekla je Vitaterna.

Ostaje otvoreno pitanje da li će ogledala ikada sijati dovoljno jako da opravdaju troškove i da li bi mogla da oštete ekosisteme i noćno nebo. Odluka FCC-a biće prvi regulatorni test za tehnologiju koja se nalazi na raskrsnici energetske, svemirske i ekološke politike.