Povratak rakete Falcon 9 kompanije SpaceX oslobodio oblak litijuma u gornje slojeve atmosfere

Dana 19. februara 2025. godine, blistava vatrena lopta preletela je zapadnu Evropu kada je raketa SpaceX Falcon 9 pretrpela kvar tokom leta i raspala se pri ponovnom ulasku u atmosferu. Dok su mediji izveštavali o dramatičnom prizoru, nova studija je otkrila da je ovaj raspad izbacio značajne količine litijuma u slojeve stratosfere i mezosfere, izazvavši novu zabrinutost zbog zagađenja svemirskim otpadom.

Od vatrene lopte do laboratorije

Tim sa nemačkog Lajbnic instituta za fiziku atmosfere (Leibniz Institute of Atmospheric Physics), pod vođstvom profesora Robina Vinga (Robin Wing), usmerio je lidar (sistem za lasersko detektovanje i merenje udaljenosti) ka mestu pada. Laser je zabeležio nagli skok koncentracije atoma litijuma na visini od oko 100 km, što je deset puta više od uobičajenog nivoa koji potiče od svakodnevnog sagorevanja mikrometeoroida.

„Prirodni priliv litijuma iz mikrometeoroida iznosi svega 50–80 g dnevno“, izjavio je Ving. „Jedan stepen rakete Falcon 9 sadrži otprilike 30 kg litijuma, uglavnom u leguri aluminijuma i litijuma od koje je izrađen trup rakete. To je višestruko više od prirodnih vrednosti.“

Zašto je litijum važan

Litijum je laki alkalni metal, ali njegovo prisustvo na velikim visinama može izazvati indirektne posledice. Studija ukazuje na dva ključna razloga za zabrinutost:

• Uticaj na ozon: Aluminijum i njegovi oksidi, oslobođeni tokom raspada, mogu reagovati sa ozonom i potencijalno ubrzati njegovu razgradnju.
• Dinamika aerosola: Metali služe kao jezgra nukleacije za čestice, utičući na formiranje oblaka i radijacionu ravnotežu planete, što može imati dugoročne posledice po klimu.

„Zakoračili smo u novu naučnu oblast u kojoj su metali svemirskog porekla i atmosferska hemija još uvek velika nepoznanica“, primetio je Ving. „Ovo me podseća na eru CFC gasova (freona), kada je naizgled bezopasna supstanca izazvala globalnu krizu ozonskog omotača.“

Širi kontekst: Sve veći saobraćaj u svemiru

Ovaj incident dodaje novu dimenziju već užarenoj raspravi o svemirskom otpadu. Oko 30.000 komada otpada ljudskog porekla kruži oko Zemlje, ugrožavajući satelite i Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS). Starlink flota kompanije SpaceX već broji više od 10.000 satelita, a kompanija najavljuje da bi mogla lansirati i do milion satelita kako bi podržala data centre za veštačku inteligenciju u orbiti.

„Svemirska regulativa nije pratila nove izazove“, kaže profesor Endi Lorens (Andy Lawrence) sa Univerziteta u Edinburgu. „Pored opasnosti od sudara, sada moramo uzeti u obzir i atmosfersko zagađenje od ostataka koji na kraju sagorevaju u atmosferi.“

Naučni odgovor i buduće praćenje

Studija, objavljena u časopisu Communications Earth & Environment, prosleđena je kompaniji SpaceX, koja se još uvek nije oglasila. Tim naglašava potrebu za stalnim monitoringom. „Ako počnemo sa merenjima sada, možda ćemo uočiti probleme pre nego što postanu kritični“, dodao je Ving.

Drugi istraživači apeluju da se zaštita orbite uvrsti u Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i da se postojeći sporazumi o svemiru strože primenjuju. Kako se učestalost lansiranja povećava, redovna posmatranja lidarom i satelitima mogla bi postati neophodan deo brige o životnoj sredini.

Šta znamo — a šta ne

Naglo povećanje nivoa litijuma je neosporno, ali dugoročni uticaj na ozon i klimu ostaje neizvestan. Današnji modeli još uvek ne mogu precizno da predvide kako bi kontinuirano ispuštanje metala moglo preoblikovati hemiju atmosfere na globalnom nivou.

Ipak, ovo je prva direktna veza između konkretnog komada svemirskog otpada i merljivog atmosferskog zagađenja, što naglašava potrebu za multidisciplinarnim pristupom koji povezuje vazduhoplovno inženjerstvo, nauku o atmosferi i ekološku politiku.

Za sada, nebo iznad Evrope ostaje prošarano podsetnicima na sve veći otisak čovečanstva — kako u samoj orbiti, tako i u slojevima atmosfere koji nas štite.