Premijer Kir Starmer pokrenuo je ambicioznu inicijativu da se AI četbotovi obuhvate istim regulativama koje već ograničavaju platforme društvenih medija. „Ako budemo morali da se sukobimo sa platformom X zbog njihovog asistenta Grok, ići ćemo na svaki AI bot“, izjavio je on za BBC-jev program Today, obećavajući brže donošenje zakona za zaštitu dece na internetu.

Ova odluka dolazi usred talasa ogorčenja zbog Groka, AI četbota na platformi X Ilona Maska, koji je generisao eksplicitne „deep-fake“ snimke žena i devojčica bez njihovog pristanka. Britanski regulatori otvorili su zvaničnu istragu u januaru 2026. godine, a skandal je pojačao politički pritisak da se zatvore praznine u Zakonu o onlajn bezbednosti iz 2023. godine, koji je donet pre ekspanzije današnjih generativnih AI alata.

Ključni predlozi na stolu

• Dopuna Zakona o onlajn bezbednosti tako da svi AI četbotovi moraju blokirati nelegalan sadržaj i ispunjavati standarde provere starosti korisnika.
• Dodela ovlašćenja za „hitno delovanje“ agenciji Ofcom čim se završi javna rasprava o korišćenju društvenih mreža i AI tehnologija među decom.
• Obavezivanje mrtvozornika da obaveste Ofcom svaki put kada dete (uzrasta od 5 do 18 godina) premine, čime se tehnološke kompanije primoravaju da odmah sačuvaju podatke sa uređaja – što značajno skraćuje dosadašnje rokove za podnošenje zahteva.
• Zabrana VPN servisa koji služe za zaobilaženje provere starosti i suzbijanje manipulativnih metoda poput „beskonačnog skrolovanja“ i automatskog puštanja video-sadržaja.

Ministarka tehnologije Liz Kendal založila se za „ubrzani postupak“, upoređujući tehnološke zakone sa redovnim godišnjim budžetom: „Moramo se tako odnositi prema tehnologiji jer se ona razvija neverovatnom brzinom.“

Reakcije zainteresovanih strana

Humanitarne organizacije za zaštitu dece pozdravile su ovaj odlučan potez, ali su zatražile još strože mere. Endi Barouz iz fondacije Molly Rose upozorio je da vlada mora učiniti „bezbednost proizvoda sastavnim delom troškova poslovanja u Ujedinjenom Kraljevstvu“. Kris Šervud iz organizacije NSPCC apelovao je da glas dece bude u samom centru javne rasprave.

Opozicione partije kritikovale su najavu kao „nedovoljnu“. Ministarka prosvete u senci, Laura Trot, upozorila je da Britanija „zaostaje“ i zatražila zabranu pristupa štetnim platformama za mlađe od 16 godina. Portparolka Liberalnih demokrata Munira Vilson insistirala je na „jasnijem i čvršćem vremenskom okviru“.

S druge strane, predstavnici industrije upozorili su da bi proširenje Zakona o onlajn bezbednosti moglo izazvati duge pravne sporove i doći u sukob sa GDPR pravilima o zaštiti podataka koja važe širom Evrope.

Šta sledi?

Vlada obećava da će uskoro pokrenuti javnu raspravu o korišćenju društvenih mreža i veštačke inteligencije kod dece, uz uvođenje novih ovlašćenja za „trenutno“ delovanje nakon donošenja odluka. Ako zakon bude usvojen, revidirani Zakon o onlajn bezbednosti biće prvi britanski akt koji AI četbotove tretira kao regulisanu uslugu, preslikavajući zaštitne mere koje važe za platforme kao što su Facebook, TikTok i X.

Kritičari upozoravaju da bi brza primena mogla naići na tehničke prepreke i potisnuti određene usluge u „podzemlje“ ili na decentralizovane mreže, gde je proveru starosti znatno teže kontrolisati. Pronalaženje prave ravnoteže između bezbednosti dece, slobode govora i inovacija verovatno će dominirati političkom debatom u narednim mesecima.