TL;DR - Kratak sažetak

Rizik: Kritičari tvrde da britanska vlada „povlađuje“ tehnološkim gigantima, što bi moglo oslabiti primenu Zakona o bezbednosti na internetu i omogućiti opstanak štetnog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom.
Uticaj: Ukoliko vlada ublaži stroga pravila, deca bi mogla ostati izložena dizajnu koji izaziva zavisnost i AI alatima koji masovno proizvode intimne slike bez pristanka.
Izgledi: Baronica Kidron se zalaže za hitno donošenje zakona; laburisti poručuju da će „svaku kompaniju pozvati na odgovornost“, ali će se debata o zabranama za mlađe od 16 godina i AI ograničenjima verovatno voditi tokom cele godine.

Baronica Kidron optužuje premijera Kira Starmera za „povlađivanje“ tehnološkim gigantima

Tokom oštrog intervjua u emisiji Political Thinking na BBC Radio 4, nezavisna članica Doma lordova, baronica Kidron, upozorila je da se premijer Kir Starmer „udvara tehnološkim moćnicima“ i „povlađuje“ upravo onim kompanijama koje je vlada obećala da će regulisati Zakonom o bezbednosti na internetu.

Kidron, nagrađivana filmska rediteljka koja je postala vodeća aktivistkinja za bezbednost na internetu, izjavila je da su nedavni potezi lidera laburista – poput tromesečnih konsultacija o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina i obećanja o „suzbijanju elemenata platformi koji izazivaju zavisnost“ – stigli prekasno. Dodala je da to što je otac dvoje tinejdžera ne čini premijera stručnjakom za digitalni život većine mladih, čija je svakodnevica često znatno manje zaštićena.

Narativ o „povlađivanju“

Citirajući Vinstona Čerčila, Kidron je voditelju Niku Robinsonu rekla da je „onaj ko povlađuje zapravo osoba koja hrani krokodila, nadajući se da će ga on poslednjeg pojesti“. Upozorila je da stav vlade nosi rizik da „našu decu preda Silicijumskoj dolini kako bi ugodila Trampu“, ukazujući na pritisak Sjedinjenih Američkih Država za uvođenje labavijeg režima u oblasti digitalnih usluga.

Odgovor vlade

Portparol premijera uzvratio je tvrdnjom da se Velika Britanija već ponosi „nekim od najstrožih mera zaštite na internetu na svetu“. Zvaničnik je ukazao na nedavne akcije, poput uklanjanja intimnih slika bez pristanka sa AI servisa Grok, kao i na predstojeći zakon kojim će se kriminalizovati upotreba alata za kreiranje lažnih eksplicitnih snimaka i obuhvatiti više AI četbotova u okviru Zakona o bezbednosti na internetu.

„Kada je reč o bezbednosti dece, nijedna opcija nije isključena i nijedna kompanija nije prevelika da bi se suočila sa posledicama“, izjavio je portparol.

Detalji politike pod lupom

Konsultacije započete prošlog meseca razmatraju zabranu naloga na društvenim mrežama za sve mlađe od 16 godina – pravilo koje je već na snazi u Australiji. Kritičari upozoravaju da bi takva zabrana mogla potisnuti mlade u neregulisane i mračnije delove interneta, dok pristalice tvrde da bi to primoralo platforme da preispitaju funkcije koje izazivaju zavisnost.

Kidron je naglasila da opšta zabrana nije magično rešenje. Pozvala je na „uslovljeni pristup“ koji poštuje prava dece, štiti ih od manipulativnog dizajna i zaustavlja ekonomsku eksploataciju njihovog ponašanja na mreži.

Šta sledi?

Baronica Kidron veruje da bi vlada mogla prihvatiti mnoge predloge za koje se zalagala u Domu lordova „već sledeće nedelje“. Ipak, šira politička situacija ostaje neizvesna, uz tekuće debate o štetnom sadržaju generisanom pomoću veštačke inteligencije, dometu Zakona o bezbednosti na internetu i ravnoteži između digitalnih inovacija i zaštite dece.

Slušaoci mogu čuti ceo intervju na BBC Radio 4 u subotu u 17:30 GMT ili na platformi BBC Sounds.

Predviđanja za 2029:

Britanski regulatori mogli bi uvesti hibridni sistem „uslovnog pristupa“, koji bi mlađima od 16 godina omogućio korišćenje ograničenih naloga uz proveru uzrasta u realnom vremenu i stroga ograničenja algoritamskih preporuka. Time bi se smanjilo vreme provedeno uz ekran koje izaziva zavisnost, dok bi deca ostala u nadgledanom onlajn okruženju.
Sve veći pritisak aktivista, poput baronese Kidron, mogao bi primorati vladu da proširi Zakon o onlajn bezbednosti, čime bi se kriminalizovali alati za „nudifikaciju“ i seksualno eksplicitni deepfake sadržaji. To bi moglo suzbiti rizičnu upotrebu veštačke inteligencije, ali i podstaći debatu o odnosu između inovacija i cenzure.
Ukoliko Starmerov stav bude delovao previše popustljivo prema tehnološkim gigantima (Big Tech), koalicija grupa za zaštitu potrošača i poslanika mogla bi progurati amandman o „digitalnom suverenitetu“. On bi obavezao platforme da podatke skladište lokalno i omogućio britanskim zvaničnicima pravo veta na algoritamske izmene usmerene ka deci, čime bi se ravnoteža moći ponovo pomerila u korist države.

Starmerova bliskost s tehnološkim gigantima ugrožava decu.