Elon Mask je najavio flotu „robotaksija“ koja bi bila bezbednija od prosečnog ljudskog vozača, ali podaci NHTSA sada pružaju sasvim drugačiju sliku.

Analiza izveštaja koju je sproveo Electrek pokazuje da je Tesla zabeležila 14 sudara od početka pružanja usluge u Ostinu u junu 2025. godine. Poslednjih pet prijavljenih nezgoda — zabeleženih u decembru 2025. i januaru 2026. — obuhvataju sve, od udara u nepokretne objekte pri brzini od 27 km/h i sudara sa parkiranim autobusom, do ogrebotina na kamionu pri brzini od 6 km/h i dva slučaja u kojima je robotaksi udario u stub ili drvo prilikom kretanja unazad.

Koliko je loša učestalost sudara?

U izveštaju o prihodima za četvrti kvartal 2025. godine, Tesla je navela da je flota robotaksija do sredine januara 2026. prešla oko 800.000 milja. To znači jedan sudar na približno svakih 57.000 milja. Poređenja radi, prosečan vozač u SAD učestvuje u manjem sudaru na otprilike svakih 229.000 milja — što je skoro četiri puta veća razdaljina.

Kada se uporedi sa kompanijom Waymo, jaz postaje još očigledniji. Waymo je prešao preko 127 miliona milja bez vozača, uz nezgode na otprilike svakih 98.000 milja (Gizmodo). Ipak, Waymo upravlja flotom od preko 2.000 automobila u nekoliko gradova, dok je Teslin pilot program ograničen na mali broj vozila na jednom tržištu.

Problemi sa transparentnošću i pritisak regulatora

Pored same statistike, Teslin način obrade izveštaja o sudarima naišao je na oštre kritike. Kompanija često uklanja opisne detalje iz izveštaja za NHTSA, klasifikujući ih kao „poverljive poslovne informacije“.

Na primer, sudar iz jula 2025. godine, prvobitno označen kao nezgoda sa „samo materijalnom štetom“, u decembru je preimenovan u „lakšu povredu sa hospitalizacijom“, što je promena koja je otkrivena tek nakon skoro šest meseci.

NHTSA je već pokrenula istragu o Teslinom sporom i nepotpunom izveštavanju. Electrek ističe da je Tesla jedini operater robotaksija koji redovno cenzuriše opise sudara u svakom izveštaju, što regulatori nazivaju „sumnjivim“, čak i ako se time tehnički ne krše pravila.

Šta ovo znači za Tesline ambicije sa robotaksijem

Bezbednosni dosije nije samo usputna stavka; on ugrožava Teslin plan da proširi usluge robotaksija na nivou čitave zemlje. Moguće posledice uključuju:

• Pojačan nadzor: NHTSA bi mogla skratiti rokove za izveštavanje ili zahtevati praćenje bezbednosti u realnom vremenu.
• Percepcija javnosti: Učestali manji sudari narušavaju poverenje potrošača, naročito kada se usluga reklamira kao „bezbednija od ljudskog vozača“.
• Operativno usporavanje: Tesla bi mogla da pauzira širenje dok ne usavrši svoj Full Self-Driving (FSD) sistem i unapredi unutrašnje bezbednosne protokole.

Trenutno je flota robotaksija u Ostinu mali pilot projekat pod budnim okom javnosti. Ako Tesla uspe da smanji učestalost sudara i izjednači se sa prosečnim ljudskim vozačima — ili barem smanji zaostatak u odnosu na Waymo — to će odrediti dalji put njenog poslovanja sa autonomnim prevozom.