Od ledenog brega do cvetanja

NASA-in VIIRS senzor na satelitu Suomi NPP zabeležio je raspadanje brega 25. januara 2026. Snimak je prikazao široko polje izlomljenog leda i sitnih fragmenata koji plutaju severoistočno od najvećeg ostatka. Istovremeno, instrument za boju okeana (OCI) na misiji PACE uočio je jarke tragove hlorofila-a – zeleni marker fitoplanktona – koji se kovitlaju oko leda.

„Cvetanje je ogromno i jasno potiče od ledenih bregova, tako da je povezanost očigledna“, izjavio je profesor emeritus okeanografije Grant Bigg sa Univerziteta u Šefildu. Stabilan obrazac hlorofila tokom nekoliko nedelja uverio je istraživače da ovaj događaj pokreće voda nastala otapanjem ledenog brega.

Zašto otopljena voda podstiče fitoplankton

Fitoplanktonu su za razvoj potrebni svetlost i hranjive materije. Tokom svetlog leta na Južnom Atlantiku, sunčeve svetlosti ima u izobilju, ali ključni elementi – poput gvožđa, mangana, nitrata i fosfata – često nedostaju. Kako se megabreg topi, on ispušta svežu, hladnu vodu koja stabilizuje površinski sloj, omogućavajući svetlosti da prodre dublje. Što je još važnije, ta voda nosi metale u tragovima poput gvožđa i makronutrijente koje je ledeni breg decenijama prikupljao u kontaktu sa antarktičkim stenama i prašinom.

Okeanografkinja Heidi Dierssen sa Univerziteta u Konektikatu napominje: „Ledeni bregovi koji se tope mogu podstaći razvoj fitoplanktona tako što stabilizuju površinu vode i oslobađaju otopljenu vodu bogatu gvožđem – hranjivom materijom koja je često deficitarna u ovom delu Južnog Atlantika“.

Snimci satelita Landsat 8 od tog dana pokazuju plavičastu vodu od otapanja koja se skuplja na najvećim fragmentima, prožetu braonkastim mrljama koje verovatno potiču od sedimenta ili zemljišta – dodatnih izvora hranjivih materija.

Mikroskopska glumačka postava

NASA-in PACE tim, predvođen Ivonom Cetinić, primenio je alat MOANA (Multiple Ordination ANAlysis) na hiperspektralne podatke. Otkrili su nagli porast pikoeukariotskog fitoplanktona – sićušnih eukariotskih algi koje brzo reaguju na promene temperature i hranjivih materija. Zapadno od brega, primećeni su i kovitlaci veće cijanobakterije Synechococcus.

Ovi sićušni organizmi čine osnovu morskog lanca ishrane, hraneći zooplankton, ribe, morske ptice i velike predatore. Ranija istraživanja ukazuju na to da cvetanje podstaknuto ledenim bregovima može povećati lokalnu primarnu produktivnost za čak 30% u odnosu na prosek, čineći potencijalno petinu ukupnog skladištenja ugljenika u Južnom okeanu (Duprat et al., 2016).

Ekološki lančani efekti

Osim trenutnog skoka nivoa hlorofila, talas hranjivih materija se širi kroz čitav ekosistem. Više fitoplanktona znači više hrane za veće grupe zooplanktona, koji zatim privlače ribe i morske ptice. Istraživači su primetili da su površinske vode iza ledenih bregova imale oko trećinu veće šanse da pokažu viši nivo fitoplanktona u poređenju sa okolinom (Schwarz & Schodlok, 2009).

Ipak, ove pogodnosti bi mogle biti kratkog veka. Kako se breg smanjuje – NASA navodi da je 3. marta 2026. bio tik iznad granice za imenovanje koju koristi Američki nacionalni centar za led – priliv hranjivih materija će oslabiti, a cvetanje će verovatno izbledeti za mesec ili dva (Lucas et al., 2025).

Šta sledi?

Kada megabreg konačno nestane, za sobom će ostaviti „obogaćenu“ vodu koja bi mogla održati nivo hlorofila visokim nedeljama, kao što su pokazala ranija posmatranja sličnih ledenih bregova (Raiswell et al., 2008).

Naučnici će nastaviti da prate promene u cvetanju pomoću tri satelita – VIIRS, PACE i Landsat – kako bi usavršili modele o tome kako otapanje leda utiče na ciklus ugljenika i morske lance ishrane. Razumevanje ove dinamike je ključno za predviđanje kako bi toplija klima, koja će verovatno ubrzati odlamanje ledenih bregova, mogla preoblikovati produktivnost okeana širom sveta.