Ukratko – Brzi rezime

Rizik: Primoravanje zaposlenih na ugradnju mikročipova moglo bi da ugrozi njihovu privatnost i telesni integritet, otvarajući vrata nadzoru pod kontrolom poslodavaca.
Uticaj: Predlog zakona 2303 u državi Vašington zabranio bi poslodavcima da zahtevaju ili vrše pritisak za ugradnju potkožnih implantata, što je potez koji bi mogao da stvori presedan širom Sjedinjenih Američkih Država.
Izgledi: Iako predlog zakona predviđa izuzetke za medicinske uređaje, porast broja zakona o biometrijskoj privatnosti ukazuje na širi napor da se radnici zaštite od invazivnih tehnologija.

Zakonodavci u državi Vašington teže zabrani ugradnje mikročipova zaposlenima

U kompaniji Three Square Market, koja se bavi samouslužnim automatima, zaposleni od 2018. godine ugrađuju sićušne RFID čipove između palca i kažiprsta – što je postalo skoro uobičajeno kao i korišćenje identifikacionih kartica. Taj subdermalni čip omogućava osoblju da kupuje užinu, otključava vrata i prijavljuje se na računare jednostavnim pokretom ruke. Ipak, ova pogodnost izazvala je ozbiljnu zabrinutost za privatnost u Olimpiji.

Državni poslanici predstavili su Predlog zakona 2303 (House Bill 2303), koji bi direktno zabranio poslodavcima ugradnju bilo kakvog uređaja za prenos podataka pod kožu zaposlenog. Tekst predloga je jasan:

"Poslodavac ne sme zahtevati, tražiti niti prisiljavati bilo kog zaposlenog na ugradnju mikročipa iz bilo kog razloga."

Predlog takođe predviđa pravo na podnošenje privatne tužbe, pa bi radnici mogli da tuže poslodavca ukoliko se ova zabrana prekrši. Zakonodavci ističu da odluke o sopstvenom telu pripadaju isključivo pojedincu – a ne poslodavcu – i da bi borba za talente trebalo da se fokusira na plate, beneficije i uslove rada, a ne na invazivnu tehnologiju nadzora.

Siva zona i pravne nedorečenosti

Kritičari ističu da predlog zakona pravi izuzetak za „medicinske uređaje koji se koriste u dijagnostici ili praćenju zdravstvenog stanja“. To stvara sivu zonu za bilo koji implantat koji se plasira kao alat za praćenje zdravlja, na šta je upozorila i neprofitna organizacija Data & Society u svom izveštaju iz 2023. godine o podacima o dobrobiti zaposlenih.

Još uvek nijedan poslodavac u Vašingtonu ne uslovljava rad subdermalnim čipovima, ali tehnologija brzo napreduje, a druge države su već počele da ograničavaju biometrijski nadzor. Prema izveštaju KPQ-a, Vašington bi postao 14. država koja zabranjuje obavezno mikročipovanje na radnom mestu ukoliko guverner potpiše ovaj zakon.

Širi kontekst biometrijske privatnosti

Inicijativa države Vašington deo je talasa zakona o biometrijskoj privatnosti koji se širi Sjedinjenim Američkim Državama. Američki registar biometrijskih zakona i predloga (ažuriran u martu 2025. godine) beleži desetine državnih inicijativa koje pokrivaju sve – od skeniranja otisaka prstiju do analize prepoznavanja lica. Ilinois je, na primer, nedavno proširio svoj Zakon o privatnosti biometrijskih informacija nakon presuda Vrhovnog suda.

Ovi zakoni tretiraju biometrijske podatke – bilo da su očitani sa čipa ili zabeleženi kamerom – kao strogo zaštićene lične informacije. Debata se vodi oko toga da li pogodnost pristupa „bez ruku“ prevazilazi rizik da poslodavci uspostave de-facto režim nadzora.

Šta to znači za radnike

Ako Predlog zakona 2303 bude usvojen, radnici u Vašingtonu će dobiti snažan pravni štit protiv bilo kog poslodavca koji pokuša da mikročipovanje postavi kao uslov za zaposlenje. Zabrana bi takođe podstakla kompanije da se okrenu neinvazivnim opcijama – poput bezbednih mobilnih akreditiva ili pametnih kartica – za postizanje iste efikasnosti.

Međutim, izuzetak za medicinske uređaje i dalje bi mogao da omogući poslodavcima da ponude implantate za „praćenje zdravlja“ koji mere broj otkucaja srca, nivo stresa ili druge vitalne funkcije u okviru programa za dobrobit zaposlenih. Radnici i sindikalni zastupnici moraće pažljivo da prate kako će sudovi tumačiti ovaj izuzetak.

Predviđanja za 2029. godinu:

Poslodavci bi mogli da pređu na neinvazivne nosive uređaje ili autentifikaciju putem telefona, što će podstaći brzi razvoj ekosistema „pametnih bedževa“ koji potiskuju potkožne čipove, a i dalje omogućavaju beskontaktni pristup.
Pravni sporovi oko izuzeća medicinskih uređaja mogli bi da preoblikuju zakone o privatnosti, pri čemu bi sudovi mogli da prošire zabranu i na implante za praćenje zdravlja, čime bi se stvorio de facto nacionalni standard protiv mikročipovanja na radnom mestu.
Radnici kojima odgovara praktičnost ugrađenih čipova mogli bi se odlučiti za lične implante, što bi potencijalno stvorilo novu klasu „sajber-unapređenog“ osoblja i podstaklo debate o jednakosti između onih koji su se dobrovoljno čipovali i onih koji ostaju bez njih.