Kada razmišljate o spasavanju okeana, vatreni vrtlog verovatno nije prva slika koja vam pada na pamet. Međutim, tim sa Univerziteta Texas A&M preokrenuo je tu ideju, sugerišući da bi kontrolisani „vatreni tornado“ mogao potpunije da sagori naftne mrlje i proizvede znatno manje čađi nego uobičajena praksa spaljivanja velikih površina nafte.

Ideja potiče iz izveštaja Futurism-a o studiji objavljenoj u naučnom časopisu Fuel. Istraživači su postavili tri zida visine oko 5 metara u obliku trougla, zapalili bazen sirove nafte i usmerili plamen u rotirajući vrtlog, koji nazivaju vatrenim vihorom. Vrtlog je dostigao visinu od oko 5 metara i, prema rečima autora, sagoreo do 95% nafte, uz smanjenje emisije čađi za oko 40% u odnosu na standardno in-situ sagorevanje.

Zašto bi vrtlog mogao biti bolji od otvorenog plamena

Tradicionalno in-situ sagorevanje podrazumeva prikupljanje nafte na površini, njeno paljenje i puštanje plamena da sagori gorivo. Ova metoda je jednostavna, ali ima dva velika nedostatka:

• Obično sagori tek polovina do dve trećine nafte, ostavljajući ostatke koji se mogu dugo zadržati u vodenom stubu.
• Vatra stvara gust oblak crne čađi koji može putovati stotinama kilometara i ozbiljno narušiti kvalitet vazduha.

Vatreni vrtlozi podižu naftu nagore, formirajući viši i topliji stub plamena. Viša temperatura ubrzava proces, omogućavajući vatri da brže „guta“ naftu; istraživači su zabeležili skoro dvostruko veći intenzitet sagorevanja. Vrtlog takođe uvlači čađ u strujanje, omogućavajući njeno efikasnije sagorevanje i, prema laboratorijskim podacima, primetno smanjujući njenu ukupnu količinu.

Od laboratorije do mora: Šta je sledeće?

Profesorka Elaine Oran, stručnjak za vazduhoplovno inženjerstvo koja je vodila studiju, ističe da je rad još uvek u ranoj fazi. „Ovo je prvi put da je iko zamislio korišćenje vatrenih vrtloga za čišćenje naftnih mrlja“, izjavila je za Texas A&M. „Želimo da iskoristimo haotičnu prirodu vatrenih vrtloga kao moćan i precizan alat za obnovu životne sredine.“

U narednom periodu, tim planira da:

1. Proširi eksperiment na terenska ispitivanja koja oponašaju stvarne razmere izlivanja nafte.
2. Razvije bezbednosne protokole koji sprečavaju nekontrolisano širenje vatre ili slučajno paljenje obližnjih plovila.
3. Sprovede atmosfersko modelovanje kako bi se predvidelo rasipanje čađi pod različitim uslovima vetra i vlažnosti.
4. Uporedi troškove, potrebnu opremu i logistiku sa postojećim mehaničkim (brane, skimeri) i biološkim metodama (bioremedijacija).

Ako se ovi koraci pokažu uspešnim, vatreni vrtlozi bi mogli postati dopunska opcija za reagovanje, naročito kod udaljenih izlivanja na otvorenom moru gde je brzo uklanjanje ključno za zaštitu osetljivih morskih ekosistema.

Balansiranje inovacija i opreza

Uprkos obećavajućim brojkama, stručnjaci pozivaju na oprez. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) i međunarodne konvencije poput MARPOL-a već propisuju stroga pravila za reagovanje na izlivanje nafte, dajući prednost ograđivanju, prikupljanju i kontrolisanom spaljivanju samo kada je to neophodno. Dodavanje visokoenergetskog vrtloga u taj arsenal postavlja pitanja o:

• Potencijalnom širenju vatre van predviđenog područja.
• Uticaju na kvalitet vazduha u obližnjim priobalnim zajednicama.
• Putu ka dobijanju regulatornih odobrenja za tehniku koja namerno stvara plamen nalik tornadu.

Zainteresovane strane se slažu da će opsežna terenska ispitivanja, transparentne procene rizika i saradnja sa regulatornim telima biti od suštinskog značaja pre nego što vatreni vrtlozi uđu u stvarnu primenu.