Tokom 1940-ih, SAD su dostigle vrhunac sa 35 procenata udela radnika u sindikatima, što im je osiguralo snažan glas u ekonomiji. Danas je taj glas utišan do nivoa šapata, potisnut decenijama korporativnog lobiranja, restriktivnih zakona i kulture koja idealizuje „slobodno tržište“.

Ipak, na pomolu je nova pretnja: veštačka inteligencija. Nedavni članak portala Futurism ističe da strah od gubitka posla usled primene AI ponovo pokreće diskusije o kolektivnom pregovaranju koje su mirovale pola veka.

AI kao zajednički neprijatelj

U intervjuu za Guardian, Sarita Gupta, potpredsednica američkih programa u Ford fondaciji i koautorka knjige The Future We Need, navodi da AI otvara priliku za osnaživanje radničkog pokreta.

„Kada mladi inženjer iz Silicijumske doline shvati da se njegov učinak prati istom logikom koja se koristi za radnika u skladištu, klasne podele nestaju, a širi pokreti radničke klase za dostojanstvo postaju mogući.“

Gupta uočava paradoks: ista tehnologija koja ugrožava radna mesta mogla bi razotkriti zajedničku ranjivost svih zaposlenih, od kancelarijskih službenika do radnika u proizvodnji. To bi moglo premostiti jaz između tradicionalno odvojenih radničkih tabora.

Strah javnosti i brojke koje ga prate

Nedavne ankete pokazuju da 71 procenat Amerikanaca strahuje da će AI trajno zameniti preveliki broj radnika. Istovremeno, Institut za ekonomsku politiku (Economic Policy Institute) napominje da je više od 50 miliona radnika u svim sektorima pokušalo da se pridruži sindikatima tokom 2025. godine, ali su u tome bili onemogućeni.

Ove brojke ocrtavaju jasnu sliku: ogromna, uglavnom nečujna radna snaga već je duboko uznemirena zbog uticaja AI, a mnogi aktivno traže kolektivna rešenja za zaštitu svojih prava.

Protesti na terenu

Zamah nije ograničen samo na ankete – akcije se već dešavaju u stvarnom svetu. U Minesoti je više od 50.000 radnika napustilo svoja radna mesta u znak protesta koji su predvodili sindikati, nakon što su federalni agenti usmrtili aktiviste Renee Good i Alex Pretti. Demonstracije su navele više od 60 lokalnih rukovodilaca da potpišu pismo kojim se poziva na hitnu deeskalaciju tenzija i povratak stabilnoj i prosperitetnoj budućnosti.

Iako tačan datum protesta nije objavljen, sam obim akcije pokazuje koliko brzo brige povezane sa AI mogu prerasti u masovnu mobilizaciju kada radnici osete da im je egzistencija direktno ugrožena.

Šta je na kocki?

Gupta naglašava da mi sami biramo pravac kojim će se tehnologija razvijati:

„Možemo koristiti AI za izgradnju ekonomije nadzora koja izvlači svaku kap vrednosti iz radnika, ili je možemo iskoristiti za izgradnju ere zajedničkog prosperiteta.“

Ako korporacije budu samostalno upravljale AI tehnologijom, „ekonomija nadzora“ bi mogla produbiti jaz u prihodima – što je već vidljivo kroz rastuće Gini koeficijente – i drastično povećati siromaštvo. S druge strane, pristup usmeren na radnika mogao bi povećati zadovoljstvo poslom i plate, što je trend na koji ukazuje OECD-ov Employment Outlook 2023, iako se sam izveštaj ne bavi direktno pitanjem siromaštva.

Pogled u budućnost

Narednih nekoliko godina verovatno će odlučiti o tome da li će AI podstaći osnaživanje radnika ili će dodatno učvrstiti korporativnu dominaciju. Ključni faktori uključuju:

• Zakonodavne korake u oblasti zaštite radnika od negativnih uticaja AI.
• Sposobnost sindikata da iskoriste podatke koje AI pruža za pregovaranje o boljim uslovima rada.
• Sposobnost radnika da svoj strah kanališu u organizovano kolektivno delovanje.

Trenutno je situacija jasna: AI preoblikuje tržište rada brže od bilo kog prethodnog tehnološkog talasa. Da li će to preoblikovanje dovesti do oživljavanja radničkog pokreta ili do produbljivanja eksploatacije, zavisi od odluka koje će radnici, sindikati i donosioci politika doneti u mesecima i godinama koji dolaze.