Ukratko – Brzi rezime

Rizik: Zamrzavanje američke pomoći ukinulo je grantove za istraživačko novinarstvo fokusirano na nauku, što je najteže pogodilo zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
Uticaj: Redakcije i frilenseri iznenada ostaju bez sredstava za putovanja, analizu podataka i istraživanje ekološke štete, zdravstvenih rizika ili dezinformacija o klimi.
Izgledi: Ukoliko vlade ili donatori ne intervenišu, globalna scena naučnih vesti mogla bi se suočiti sa „katastrofalnim“ nestankom izveštavanja upravo u trenutku naglog porasta dezinformacija.

Globalni pad naučnog izveštavanja usled smanjenja američke pomoći

U junu 2025. godine, jednogodišnja istraga otkrila je ilegalnu trgovinu drvetom koja se iz kongoanskih šuma slivala u Burundi. Burundijski novinar Arthur Bizimana i njegov partner iz DR Konga, Martin Leku, prikupili su sredstva od organizacija InfoNile, Global Forest Watch i još nekoliko donatora. Deo tog novca stigao je od USAID-a, što im je omogućilo ekspediciju u drugu po veličini tropsku kišnu šumu na svetu i objavljivanje priče koja povezuje seču šuma sa globalnim ciklusom ugljenika.

Danas taj izvor finansiranja presušuje. Trampova administracija ugasila je USAID u julu 2024. godine, a zamrzavanje američke inostrane pomoći ugrozilo je desetine grantova širom sveta namenjenih nauci i ekologiji.

Kako se zamrzavanje pomoći odrazilo na ekosistem

USAID je nekada bio najveći investitor u međunarodni razvoj, sa budžetom od skoro 43,8 milijardi dolara u 2023. godini. Značajan deo tog iznosa bio je namenjen platformama za podatke, istraživačkim partnerstvima i, što je najvažnije, medijskim projektima koji su omogućavali novinarima da prate naučne teme u oblastima sa skromnim resursima.

Kada je USAID ugašen, njegovi partneri su osetili snažan udarac. Organizacija Water Journalists Africa, matična kuća InfoNile-a, spala je sa četiri međunarodna donatora prošle godine na samo jednog. Njen budžet je sa oko 300.000 dolara u 2024. pao na manje od 230.000 dolara za 2025. godinu. Earth Journalism Network — ogranak Internewsa koji je 2025. godine kanalisao 126 miliona dolara — izgubio je oko 95% tih sredstava, što je drastično smanjilo mogućnost slanja novinara na UN-ove konferencije o klimi.

"Nekada smo finansirali priče o biodiverzitetu, slali novinare u prašume Konga, ali sada nemamo novca," kaže Fredrick Mugira, suosnivač InfoNile-a.

I druge nevladine organizacije osećaju pritisak. Climate Tracker na Filipinima mogao je samo delimično da finansira latinoameričke novinare za COP 30, a projekat Global Forest Watch koji je podržao istragu u Kongu ne može da se nastavi. Čak i velike fondacije, poput Kavli fondacije i Robert Bosch Stiftung-a, smanjile su svoje sektore za finansiranje medija kako bi se fokusirale isključivo na naučna istraživanja.

Podaci Media Impact Funders-a pokazuju jasan pad: filantropski grantovi namenjeni novinarstvu u oblasti „nauke, zdravlja i životne sredine“ pali su sa 86,5 miliona dolara u 2021. na 63 miliona dolara u 2023. godini. Pad je počeo i pre zamrzavanja USAID-a, ali se sada ubrzava.

Ko plaća cenu?

Frilenseri i male redakcije trpe najveće posledice. Anketa Svetske federacije naučnih novinara iz 2022. pokazala je da 69% naučnih reportera objavljuje uglavnom na veb-sajtovima, mnogi kao slobodni novinari. Kada grantovi nestanu, oni gube sredstva za putovanja, angažovanje lokalnih saradnika ili pristup satelitskim podacima.

"Baš smo pokrenuli projekat o naučnim dezinformacijama u Maliju kada je USAID ugašen," priseća se Mardochée Boli, naučni novinar iz Bamaka. "Nakon dva meseca, projekat je napušten."

Pojedini mediji opstaju zahvaljujući diverzifikaciji prihoda. Health Policy Watch iz Ženeve oslanja se na oglašavanje, Wellcome Trust i podršku regionalnih vlada, što ga stavlja u bolju poziciju u 2025. u odnosu na 2024. godinu. Mongabay, servis za vesti o očuvanju prirode, u potpunosti izbegava vladin novac i prijavio je „skoro 10 miliona dolara u grantovima i doprinosima u 2024. godini“, uz očekivani rast od 10-15% u 2026. godini.

Širi ulozi: Dezinformacije i poverenje

Naučno izveštavanje nije sporedna tema; to je prva linija odbrane protiv dezinformacija. An Nguyen sa Univerziteta Bornmut kaže: „Imate dezinformacije, manipulacije i niz globalnih izazova koji zahtevaju angažovanje javnosti u nauci... Požar se širi, a vi imate samo tanak mlaz vode.“

„Svaki izveštaj koji dolazi direktno iz institucije je promotivan,“ upozorava Felicity Mellor sa Imperial koledža, napominjući da bi to moglo narušiti poverenje javnosti u nauku.

Reporteri bez granica (RSF) ukazali su na posledice zamrzavanja pomoći po slobodu medija, nazivajući to „haosom“ za novinare širom sveta, posebno za one koji ne mogu da monetizuju publiku ili zavise od grupnog finansiranja (crowdfunding).

Sa ubrzanjem klimatske krize, pandemijama koje i dalje traju i veštačkom inteligencijom koja preoblikuje društvo, potreba za pouzdanim naučnim izveštavanjem sa terena nikada nije bila veća.

Pogled u budućnost: Finansiranje naučnih vesti

Evropski zvaničnici su u budžetu za period 2028–2034. izdvojili 8,6 milijardi evra za novi medijski fond, AgoraEU, od čega je 3,2 milijarde planirano za vesti, video igre i audiovizuelni sadržaj. Ako 27 država članica to podrži, to bi moglo biti slamka spasa za evropske medije, ali neće nadoknaditi izgubljenu američku pomoć novinarima na Globalnom jugu.

Eksperti poput Mariusa Dragomira iz Centra za istraživanje medija i novinarstva naglašavaju da je „nauka kritična“ i upozoravaju da „veliki deo tog izveštavanja nestaje upravo u trenutku kada je najpotrebnije.“

Da bi globalni ekosistem preživeo, novinari, fondacije i vlade moraju sarađivati na mešovitim modelima finansiranja — kombinujući podršku javnog sektora, privatnu filantropiju i različite izvore prihoda. Bez tog zajedničkog napora, svet bi mogao da izgubi istraživačku lupu koja poziva moćnike na odgovornost i informiše javnost o najhitnijim izazovima planete.

Predviđanja za 2029. godinu:

Globalne mreže naučnog novinarstva mogle bi početi da se oslanjaju na decentralizovane fondove za kriptofinansiranje, omogućavajući frilenserima sa Globalnog juga da putem masovnog finansiranja (crowdfunding) obezbede sredstva za istraživačka putovanja, umesto da zavise od državne pomoći.
U regionima gde je američka pomoć izostala, grupe poput African Media Consortium-a mogle bi pokrenuti zajednički „Science Trust“, kombinujući skromna budžetska sredstva, donacije fondacija i mikropretplate kako bi održale izveštavanje o klimatskim promenama i očuvanju prašuma.
Ukoliko institucionalna saopštenja za javnost počnu da dominiraju medijskim prostorom, poverenje javnosti u nauku moglo bi biti poljuljano, ali bi se mogli pojaviti nezavisni kolektivi za proveru činjenica koji će koristiti AI alate za verifikaciju kako bi popunili prazninu nastalu usled smanjenja broja novinarskih projekata finansiranih iz grantova.

Zamrzavanje američke pomoći ugrožava globalno naučno novinarstvo.